Žetva stočnog graška

Посебну пажњу треба посветити жетви, имајући у виду морфолошке особине сточног грашка. Избор парцеле, експозиција терена, микроклиматски услови, избор сорте (афила тип, мање полегање и уједначенији усев) битни су за равномерно сазревање, стање усева и рад комбајна. У моменту жетве биљке полежу формирајући слој од 10-20 cm. Уколико је полегање у једном смеру, комбајн би требало да ради у супротном правцу у односу на смер полегања биљака, али тада има један проход, а тиме и празан ход. У циљу превазилажења овог проблема предлаже се, да се након цветања помоћу нарочитих направа индукује полегање у жељеном правцу.
Оптимално време жетве је доста тешко одредити. У сваком случају, не сме се чекати фаза пуне зрелости, а почетак жетве је могућ при влажности зрна од 20%, односно 18%. Због вегетативне масе која често загушује комбајн, пожељно је причекати да влага спадне на 15-16%. Тада је комбајнирање знатно лакше, а и мањи су трошкови сушења зрна. Да би се убрзало сушење жетва се може извршити двофазно. Међутим, при таквој интервенцији трошкови жетве се повећавају, а у зависности од временских услова постоји опасност од трулења биљака. Употреба десиканата, уколико је усев јаче закоровљен, помоћи ће комбајнирање уништавањем тј. сасушивањем корова и исушивањем мање зрелих, зелених биљака. Треба имати у виду да десикант неће убрзати сазревање. Десикација често није економски оправдана, а поред тога може да изазове веће осипање зрна
Губици који настају приликом комбајнирања, углавном су квантитативни, везани за саму биљку, а мање квалитативни (ломљење зрна). Јављају се, једне стране, услед стања усева као што је неуједначено сазревање узроковано нападом болести, неповољни временски услови у време жетве, презрелост итд. С друге стране, губици могу настати због неадекватне подешености и стања комбајна.
Жетва се врши житним комбајнима уз одређене адаптације, при чему подешавање хедера захтева посебну пажњу. Висину реза треба подесити на 5-10 cm од површине земљишта, јер уколико је сувише високо махуне доњих нодуса остају на биљци. Док при мањој висини реза заједно са биљкама у комбајн улази велика количина земље. Од посебног је значаја постављање тзв. подизача, који практично клизе и копирају површину земљишта инфилтрирајући се у основу усева. Монтирају се на сваки трећи зубац косе. Витло треба регулисати тако да што мање оштећује махуне при чему су зупци окренути према назад, како би лагано подигли биљку. Брзина обртаја је мало изнад брзине кретања комбајна, и креће се у просеку од 3,0-3,6 km h-1, а у оптималним условима 5-6 km h-1. Брзина обртаја бубња се креће од 12 до 15 m s-1, а зазор између бубња и подбубља на улазу треба да износи 15-20 cm, односно 8-10 cm на излазу. Отвори на подешавајућем ситу су димензије од 10-12 cm, перфорације 12-16 cm, а јачину ветра треба појачати. Пошто комбајнирање грашка захтева скоро двоструко више времена од комбајнирања стрних жита, брзина кретања комбајна мора да буде одговарајућа.
У нашим агроеколошким условима грашак се комбајнира у исто време када и пшеница, која је заступљена на знатно већим површинама и по некој традицији увек има предност у жетви у односу на грашак.
Данијела Илић, маст.инж.пољопривреде