Vetrozaštitni pojasevi-Milenko Đurić, PSSS Poljosavet Loznica

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #522465
    Đurić Milenko
    Učesnik

      VETROZAŠTITNI POJASEVI

      Kada se govori o vetrozaštitnim pojasevima uglavnom se posmatra područje Vojvodine gde eolska erozija izaziva velike štete.
      Podizanje vetrozaštitnih pojaseva bi trebalo planirati i u pojedinim delovima Centralne Srbije na kojima se nekada prostiralo Panonsko more. Poređenjem meteoroloških podataka za prethodnih dvadesetak godina primećuje se porast broja vetrovitih dana kao i porast brzine vetra. Na ovu pojavu posebno treba obratiti pažnju u ravničarskim predelima gde su velike table zemljišta i gde su udari vetra naročito izraženi.
      Štete od jakih vetrova na ovim područjima se manje odnose na gubitke u kvalitetu zemljišta a više su izražene u smanjenju vlažnosti zemljišta usled evapotranspiracije i povećanja transpiracije biljaka. Naime, usled viših temperatura poslednjih nekoliko godina u zimskim mesecima (februar i mart), pojačanog sunčevog zračenja, smanjenja padavina i pojačanih udara vetra dolazi do isparavanja vode iz zemljišta. Ukoliko je ovaj proces praćen sa neodgovarajućom agrotehnikom, odnosno, ako nema zatvaranja zimske brazde, štete su još veće.
      Podizanjem vetrozaštitnih pojaseva smanjuje se isparavanje vode iz zemljišta i useva, a usevi su ujedno zaštićeni i od jakih udara vetra. U letnjim mesecima se u njima hladi vazduh pa se postižu 3 do 4 stepena niže temperature i smanjuje temperatura na parcelama. Vetrozaštitni pojasevi predstavljaju i stanište korisnih ptica i insekata. Izborom odgovarajućih drvenastih vrsta postiže se i diverzifikacija prihoda na gazdinstvu. U stočarstvu poljozaštitni pojasevi mogu da smanje temperaturu u letnjim mesecima na farmama kao i da zimi smanje gubitak toplote iz objekata za gajenje stoke i uticaj hladnih vetrova a takođe se mogu ublažiti i neugodni mirisi sa farmi. Vetrozaštitni pojasevi su dobro rešenje i za stvaranje izolacionog pojasa između organske i konvencionalne proizvodnje.
      Podizanje vetrozaštitnih pojaseva ima i negativne posledice, pre svega stvaraju zasenu prostora oko podignutog pojasa, što utiče na sporiji rast i razvoj biljaka u odnosu na ostatak parcele.
      Za podizanje vetrozaštitnih pojaseva preporučuju se sledeća biljne vrste: topole, javor, dud, lipa, leska, jasen i druge vrste drveća. Pri izboru vrsta treba voditi računa i o tipu zemljišta na kome se podiže vetrozaštitni pojas.

      Milenko Đurić, savetodavac za ratarstvo
      PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.