No till – setva bez obrade zemljišta

Osnovni smisao izostavljene obrade je isključiti obradu zemljišta kao najteži i ujedno najskuplji zahvat u agrotehnici poljoprivrednih useva, a istodobno potpuno sačuvati humus i strukturu zemljišta.
Sistem izostavljene obrade zemljišta se razvio nakon pronalaska totalnih herbicida. Prilikom razmatranja termina o obradi zemljišta. Za ovu obradu zemljišta primenjuje se termin “gajenje useva bez obrade” što podrazumeva izostavljanje obrade u cilju korišćenja povoljnog stanja zemljišta. Kod nas se ovaj način obrade zove još “nula obrada, hemijska setva, hemijsko oranje, direktna setva, zemljište bez obrade” itd). U SAD se izostavljena obrada zove “zero tillage, no tillage, chemical tillage, shemical seedbed preparation, killed sod, sod planting, sod seeding, chemical plowing”.
Setva bez obrade zemljišta je počela u Engleskoj. Temelj svega čini primena herbicida jakog letalnog delovanja ali bez produžnog delovanja kao što su to bili herbicid iz bipiridilium grupe (diquat i paraquat odnosno pod trgovačkim nazivom reglone i gramaxone). Danas postoje herbicidi translokacionog delovanja s mnogo većom efikasnosti uništavanja posebno višegodišnjeg korova (iz grupe glifosata).
Prednosti izostavljene obrade zemljišta su potpuno čuvanje zemljišta od erozije, smanjenje širenja bolesti donjeg dela stabla (Ophiobolus sp. i Cercosporella sp.), izmenična upotreba površina za travnjak i oranicu te obnova travnjaka bez preoravanja. Znatne su i uštede energije u tehnologiji useva, ravnomerno korišćenje zemljišta za setvu, mnogo manja zavisnost o vremenskim prilikama i stanju zemljišta u pogledu stepena vlažnosti koherencije, apsolutno smanjenje trošenja herbicida, jer se oni primenjuju u trenutku uništenja korovske vegetacije pre obrazovanja semena korova u jesen i sedam dana pre setve.
Međutim, u kasnijim istraživanjima se pokazalo da je potrebna primena selektivnih herbicida odmah nakon setve u neobrađeno zemljište, jer se na takvim površinama pojavljuje veći broj višegodišnjih korova kao i korova koji su bili u momentu apliciranja totalnih herbicida u fazi semena. Izostavljena obrada zemljišta se često primenjuje sa primenom mrtvog malča po površini čime se znatno smanjuje opasnost od pojave korova, a istodobno čuva vlaga zemljišta.
Za setvu u neobrađeno zemljište koriste se posebne sejalice sa dvostrukim diskovima koji otvaraju brazdu za odlaganje semena u zemlju. Diskovi mogu biti različite izvedbe (glatki, cik-cak, nasečeni po obodu itd). One moraju imati mogućnost za ulaganje startnih količina đubriva ispod ili pored zrna u brazdu, jer je problem kod izostavljene obrade zemljišta primena većih količina đubriva koja rasipanjem običnim rasipačem ostaje na površini zemljišta. Međutim, sistem izostavljene obrade zemljišta ne može biti novi univerzalni način iskorišćavanja kulturnog zemljišta, jer bi ono pomalo prestalo biti antropogenog zemljište. Sistemom izostavljene obrade zemljišta, analogno sistemu minimalne obrade, ne može se obavljati meliorativno đubrenje, unositi u zemljište nadzemni ostaci useva, vršiti redovito đubrenje naročito organskim đubrivima s većim količinama, a nema mogućnosti da se obradom koriguje klima.
Ne može se primenjivati na teškim, zbijenim zemljištima niske plodnosti niti za korenaste useve (šećerna repa). Zemljišta pod izostavljenom obradom se moraju povremeno duboko preorati kako bi se u zemljište uneli žetveni ostaci, a isto tako iskoristio produžni efekat duboke obrade.
Primenjuju se tehnike koje kvalitetno izvrše predsetvenu pripremu, ali uz minimum utroška goriva, mehanizacije i vremena.
Minimalizacija obrade zemljišta – Minimalizacijom se smanjuje obrada zemljišta na potreban minimum. Ona ima dva vida:
1. Redukovanje dubine zahvata na minimum uz obrađivanje pojasa na proizvodnoj površini.
2. Minimalizacija broja zahvata na jedan jedini. često su oba vida minimalizacije spojena (strip tillage).
Minimalnom obradom zemljišta se redukuje zapremina obrađenog zemljišta na minimum, obrada se svodi na jedan zahvat, čuva humus i struktura zemljišta, sprečava erozija na proizvodnoj površini (ridge tillage, konzervacijska obrada) te stavlja seme gajene biljke u povoljne, a seme korova u nepovoljne uslove.
Sistem minimum obrade je redukovanje obrade po dubini zahvata, površini, tj. masi obrađenog zemljišta i broju radnih operacija. Ona je uspešna samo onda ako se upotrebljavaju oruđa sa tehničkim rešenjima za ovakav vid obrade zemljišta. Potpuna minimalizacija obrade dobila je integralno agrotehničko rešenje koje pored minimalne obrade, unosi đubriva, herbicide i seje, premda ima i nepotpunih rešenja (oranje+drljanje na težim zemljištima ili oranje+setva na lakšim zemljištima).
Po dubini obrade, zahvati su 7,5 do 18 cm, a po širini mogu biti plošni, odnosno da se obrađuje cela površina ili samo pojasi širine 35 do 50 cm kod useva širokih redova. Minimalna obrada zemljišta se pored primene na čistoj površini primenjuje i na površinama pod mrtvim i živim malčem.
U područjima s manje padavina (ispod 700 mm godišnje) i povećanom evapotranspiracijom primenjuje se varijanta minimalne obrade u mrtvi malč, a to je na površini pod žetvenim ostacima preduseva. Mrtvi malč služi kao zaštita od atmosferalija i erozije vodom ili vetrom te potiskivanje korova.
Mašine za obradu, đubrenje i setvu obrađuju pojase u koje se stavlja đubrivo i seme. Razmaci setve u mrtvi malč su 50 do 100 cm. Nakon nekoliko godina, primena mrtvog malča se mora prekinuti i nagomilanu masu biljnih ostataka treba spaliti ili zaorati.
U predelima sa godišnjom količinom padavina iznad 700 mm, povoljne evapotranspiracije, primenjuje se varijanta minimalne obrade u živi malč, dakle na površinu gde već postoji aktivna vegetacija. Dovoljne količine vlage i povoljni hidrotermički odnosi ne dovode u konkurentne odnose živi malč i useva za vodu, ali može doći do konkurencije za hraniva, naročito za azot. Radi toga se kao živi malč koriste leguminoze, iako u početnom stadijumu razvoja leguminoza može doći do borbe za azot. Pri ovome sistemu minimalne obrade, obrađuje se pojas od 37 do 50 cm širine i u njih seju usevi, redovno kukuruz. Živi malč odlično štiti zemljište od erozije i atmosferalija, a čuva i humus zemljišta. On se vrlo često koristi na nagnutim terenima kao deo konzervacijske obrade radi sprečavanja vodene erozije. Minimalna obrada zemljišta pogoduje lakšim, plodnim zemljištima i u povoljnoj klimi. Nadalje, minimalna obrada pogoduje nekim usevima, u prvom redu širokog razmaka setve (soja, kukuruz, pamuk).
Lošija je na težim zemljištima, niže plodnosti i u nepovoljnoj klimi, a ne odgovara nekim usevima (trave, deteline, šećerna repa).
Minimalnom obradom zemljišta se NE mogu rešiti krupni agrotehnički zahvati kao što su meliorativna obrada, meliorativno đubrenje i đubrenje na zalihu niti se ne može primeniti za drvenaste useve pre postavljanja zasada.