Ljuštenje strništa

Osnovni zadaci ljuštenja strništa su: bolje primanje I čuvanje vlage, zaoravanje žetvenih ostataka, uništavanje poniklih korova, provociranje semena korovskih I gajenih biljaka na klijanje I nicanje, koje se zatim uništavaju osnovnom obradom zemljišta, stvaranje uslova za formiranje mrvičaste structure zemljišta, lakše izvođenje osnovne obrade zemljišta uz uštedu I manju potrošnju energije.
Ljuštenje oranica, kao važnu agrotehničku meru, treba obaviti odmah posle žetve ili istovremeno sa žetvom, po mogućstvu istog dana. Ovo je veoma značajno, zato što u vreme žetve, zemljište sadrži izvesnu količinu vode, što omogućava kvalitetno izvođenje ove mere. Posle žetve, zemljište ostaje bez pokrivača, povećava se isparavanje vode, oranica se isušuje I sve to otežava ili potpuno onemugućava obradu zemljišta, takođe, potrošnja energenata se povećava, a smanjuje se učinak. Ako se ovaj posao ne obavi na vreme, a površinski sloj se isuši, tada je bolje da se sačeka kiša koja će omogućiti obradu.
Prilikom zaoravanja, probleme mogu praviti žetveni ostaci, odnosno njihovo sakupljanje I uklanjanje sa parcele, na nekim gazdinstvima, uz dobro organizovanun radnu snagu, slama može da se sakupi I ukloni relativno brzo. Posle toga, ljuštenje može uspešno da se obavi.
Ako posle kombajniranja ostaje slama u trakama, pre ljuštenja strništa slamu treba usitniti tarupom ili sitnilicom I ravnomerno rasturiti po površini. Najpogodnije bi bilo da kombajn ima sečku I da istovremeno sa žetvom sitni slamu i raspoređuje po celoj površini, tako da se u tom slučaju ljuštenje može obaviti istovremeno sa žetvom.
Što se tiče dubine ljuštenja strništa, ona zavisi od tipa zemljišta, klimatskih I vremenskih prilika, vlažnosti zemljišta I količine žetvenih ostataka, te se tako ljuštenje obavlja dublje u suvljim uslovima, na lošijim zemljištima I parcelama sa više žetvenih ostataka. U zavisnosti od ovih činilaca, dubina ljuštenja se kreće između 10 I 15 cm.
Umesto plitkog ljuštenja oranica posle žetve, može se obaviti I oranje na punu dubinu I to na 15 do 25 cm, tada treba rasturiti mineralno đubrivo ili stajnak za naredni usev. Posle oranja brazdu treba zatvoriti kako bi se zemljište poravnalo I smanjilo isparavanje. Kada se ovako obavlja letnje oranje u povoljnim uslovima vlažnosti, zemljište se obogaćuje hranivima, naročito nitratima, usled intezivne mikrobiološke aktivnosti Ovakav način obrade se naročito preporučuje kada se strna žita gaje u monokulturi, odnosno kada se radi o ponovljenoj setvi strnih žita, jer se žetveni ostaci zaoravaju dublje, što umanjuje pojavu određenih bolesti.
Milanka Miladinović