Biljni virusi se u prirodi šire insektima, semenom, sadnim materijalom, vegetativnim delovima biljaka, kalemljenjem, biljnim sokom i dr. Najvažniji način širenja je insektima, koji se javljaju kao vektori virusa. To su pre svega biljne vaši one koje se hrane sisanjem biljnog soka. Vaši iz obolelih biljaka sa sokom usvajaju i čestice virusa i tako ih prenose na zdrave biljke. Virusi koji se prenose insektima mogu biti perzistentni, poluperzistentni i neperzistentni. Perzistentni virusi nakon unošenja u telo insekta ostaju u njemu jedan period da bi virus postao infektivan (nekoliko časova do nekoliko dana). Neperzistentne viruse insekti prenose brzo po usvajanju iz tkiva inficiranih biljaka. Mnogi se virusi prenose biljnim sokom prilikom povreda. Neznatne povrede koje nastaju mehaničkim putem (na primer prelom dlačica) omogućavaju da sok obolele biljke dođe u tkivo zdrave biljke i da se tako virus prenese. Virusi najšečće zaražavaju celu biljku, pa je značajno prenošenje i njihovim vegetativnim organima (krtolama, rizomima, lukovicama, izdancima i dr.). U voćarstvu i vinogradarstvu najčešći slučaj prenošenja virusa je kalemljenjem. Malo je viroznih bolesti koje se prenose semenom. Nedovoljno se zna zbog čega se virusi češće ne prenose semenom. Pretpostavlja se da pri dozrevanju semena dolazi do stvaranja nekih materija koje inaktiviraju virus. Virus kroz zemljište se može prenositi nematodama i nekim gljivama (rizomanija šećerne repe i gljiva Polymixa betae). U biljci se virus širi kroz plazmodezme i sprovodne sudove. U meristemskim tkivima virusi se šire deljenjem ćelija. Zaraza biljaka virusima može da bude lokalna i sistemična. Dovoljno je da u ćeliju dospe samo jedna nukleinska kiselina pa da se počnu formirati virusne čestice.
Dipl.ing Siniša Nedeljković
Nedeljković Siniša
Nedeljković Siniša