Xylella fastidiosa

Xylella fastidiosa је једна од најопаснијих полифагних фитопатогених бактерија за многе гајене и дивље врсте биљака. Таксономски припада царству Bacteria раздео Proteobacteria: класи Gammaproteobacteria : реду (Lysobacterales) и фамилији (Lysobacteraceae). Највећу пажњу привукла је као проузроковач Пирсове болести. Међутим, спектар овог патогена још није до краја проучен јер Xylella fastidiosa колонизира многе биљне врсте, међу којим су бројне украсне и коровске биљке, без уочљивих последица. Карактеристично је да се у биљкама налази искључиво у ксилему. Преноси се зараженим биљним материјалом а такође и инсектима (Cercopidae, Cicadellidae) који се хране сисањем сокова из ксилема.
Бактерија је присутна у спроводном ткиву ксилема што код заражене биљке доводи до зачепљења спроводних судова и спречавања транспорта воде. Ово се огледа променом боје и опадањем лишћа. Од уноса бактерије на ново подручје до појаве првих симптома потребан је различит временски период који може трајати од неколико месеци до неколико година.
Први симптоми се уочавају на лишћу које по маргинама добија тамножуту до смеђу боју. Некроза се шири што доводи до увијања, сушења и опадања листова. Некроза и сушење младара или гранчица углавном се одвија у вршном делу крошње. Уколико се изврши пресек оболелих гранчица, грана или дебла може се видети тамна боја спроводних судова. Услед прогресивног развоја патогена, веома брзо долази до потпуног сушења целог стабла.
Циљ визуелног прегледа је да се открију евентуални симптоми проузроковани бактеријом, али и вектори болести. Иако, X. fastidiosa проузрокује симптоме, неке заражене биљке домаћини могу остати асимптоматичне током свог живота. Трајање асимптоматског периода варира у зависности од биљне врсте домаћина.Визуелни преглед за откривање симптома има главну улогу у поступку узорковања материјала за анализу. Узорци за лабораторијску анализу треба да се пркупљају током лета и да буду састављени од грана или резница са зрелим лишћем. У случају малих биљака, цела биљка се може послати у лабораторију. Обично се препоручује узорковање више биљака и тестирање збирног узорка са места истраживања.