Plamenjaca paradajza

Распрoстрањеност и значај. Пламењача је једна од најштетнијих болести парадајза. У повољним условима, за развој патогена, уколико изостане хемијска заштита, она може потпуно да уништи усеве. За фитопатологију је P. infestans од историјског значаја, јер је Anton De Bary 1861. године утврдио да пламењачу проузрокује гљива, што је био први прави доказ да су гљиве стварни поузроковачи болести биљака. P. infestans је распрострањена свуда у свету где се гаји парадајз и кромпир. При раним инфекцјама може доћи до смањења приноса 70-80%, а код касних сорти парадајза 40-50%. Овај патоген се и код нас редовно јавља и причињава велике штете, какве су забележене у 1990. години.
Прва жаришта болести се најчешће налазе на местима где су најповољнији услови за њен развој. То су увале, заклонита, непроветрена места, на крају њива непосредно уз шумски појас, у хладу испод дрвећа и сл. Углавном, тамо где се дуго задржава роса и где је због слабе проветрености висока влажност ваздуха као и у условима са великом надземном масом исфорсираном превеликом количином азота. Посебно је критично за појаву пламењаче кишно време, умерене температуре, облачност и сл.
Пламењачу парадајза проузрокује паразитна гљива Phytophthora infestans. У кишним и влажним годинама може изазвати велике штете на парадајзу, као и на кромпиру. Осим што уништава лист, гљива напада и зелене плодове и оне у стадијуму зрења, који због тога труле. Погодни услови за развој овог патогена су:
a) ноћне температуре не мање од 7 оС;
b) температуре између 15 и 21оС поспешују развој пега и спорулацију, док се при температурама изнад 29 оС патоген не развија;
c) влажност лишћа (роса или киша) више од 6 часова поспешује нове
инфекције;
d) влажност лишћа више од 8 часова је веома критична.
Симптоми болести. Почетни знаци болести прво се испољавају на листу, у виду крупних пега маслинасте боје. При високој влажности ваздуха, са доње стране листа ствара се беличаста превлака од конидија и конидиофора која представља органе за репродукцију гљиве. Оболело ткиво некротира, постаје мрко и врло брзо се суши. На зеленим плодовима болест се појављује у виду сиво-зеленкастих, воденастих пега, које се брзо шире, добијају сиво мрку боју и за неколико дана прекривају цео плод који лако отпада. Ткиво плода парадајза је мрко и тврдо. Оболели плодови парадајза су изложени нападу сапрофитних микроорганизама, због чега лако труле и пропадају. Потпуно пропадање дефолијација лишћа при јаким инфекцијама настаје за 10-14 дана. На стаблу, се такође, јављају мрке некротичне пеге (сл.2). Пре појаве првих симптома (крај јуна и почетак јула), треба обавити превентивну заштиту контактним фунгицидима. Прскање се обавља сваких седам до десет дана.
Циклус развоја. Гљива презимљава у зараженим кртолама кромпира. Инокулум (заразни материјал) се са оболелих кртола кромпира у наредној години преноси ветром, на усев парадајз
Проузроковач пламењаче (Phytophthora infestans) формира две врсте спора: код бесполног размножавања зооспорангије, а полног ооспоре. Учесталије је бесполно размножавање гљиве стварањем спора које се шире ветром и воденим капима. Оне клијају на два начина. Први начин је директно клијање у зачетак хифе. Други начин је да зооспорангија клијањем даје око 8 зооспора. При нижим температурама (оптимум 12-13оС и макс. 24оС) долази до индиректног клијања при чему се ослобађају зооспоре. До директног клијања долази при вишим температурама (оптимум 24оС, а макс. 30оС) Зооспоре у капи воде и у додиру са биљним ткивом клијају кроз стоме или директно кроз кутикулу. Ооспоре су резултат полног размножавања гљиве и постоје тамо где су присутна оба полна типа.
За оптималан раст мицелије потребна је температура од 21оС, а минимална од2оС. При температури од око 29оС раст мицелије се заустаља. Спорулација и развој болести је максимална при релативној влажности ваздуха од 100% и температури од 21оС. Образовање конидија престаје испод 3оС и изнад 26оС. Оптимална температура за индиректну спорулацију је 12оС, а за директну спорулацију 24оС. За индиректно клијање потребно је 1-3 сата, а за пенетрацију у лисно ткиво осетљиве сорте потребно је време од 2 сата. Симптоми на листу су видљиви за 3-5 дана после инфекције.
Конидије расејане ветром доспевају на здраву биљку. На листу, у капи воде, конидије клијају директно или индиректно дајући прво зооспоре. Код индиректног клијања, како је горе описано, из зооспорангија ослобађају зооспоре чиме се инфециони потенцијал увећава. Ослобођене зооспоре у капи воде клијају остварујући заразу кроз стомине отворе или директно кроз кутикулу. Конидије при вишим температурама клијају у зачетак мицелије заражавајући биљку на исти начин као и зооспоре.У сушним условима праћеним високим температурама активност гљиве је успорена или потпуно заустављена.
Мере борбе. Уколико се појаве симптоми болести употребити системичне фунгициде, са којима се зауставља ширење инфекције и обезбеђује трајнија заштита. Не препоручује се примена системичних фунгицида више од два пута.
Хемијско сузбијање пламењаче се изводи третирањем усева фунгицидима за ту намену. Фунгицид применити када се остваре услови за заразу, на бази прогнозе појаве болести (умерене температуре, облачност, киша или обилне росе).
Поред правилног избора препарата и момента третирања веома је важна и за успех заштите неопходна припремљеност и подешеност апликатора (прскалица), правилно, уједначено наношење препарата на површину лишћа, и потребна количина течности да би се препарат распоредио на целу лисну површину.
Само превентивна апликација фунгицида може осигурати заштиту од заразе и тако спречити развој болести. Примена фунгицида мора бити у сагласности са прогнозом пламењаче: да се обави третман када постоји ризик од инфекције, односно да се не третира када нема ризика.
Код нас су до сад регистровани бројни препарати на бази следећих активних материја: metalaksil, bakarni oksihlorid, mankozeb, bakarni hidroksid, azoksistrobin, fosetil aluminijum. Строго водити рачуна, код заштите парадајза, о времену примене фунгицида у односу на употребу плодова парадајза за исхрану. Другим речима строго водити рачуна о каренци. Ово посебно подвлачимо у случају заштите парадајза јер су делови биљке (плодови) парадајза који се користе за исхрану директно изложени фунгициду. Да би заштитили себе и другога од уношења препарата у организам, строго водити рачуна о каренци. Пламењача парадајза се сузбија превентивно!
То значи да фунгицид мора бити присутан на листу да не дође до инфекције. Када се болест појави (видљиви симптоми) већ је касно са заштитом. Само високе температуре могу да зауставе напредовање болести. У условима сушног периода праћеног високим температурама нема услова за појаву пламењаче и нема потребе за третманима.

Dipl.inz Branko Galovic