Pepelnica vinove loze se može da zarazi sve zelene delove vinove loze. Najčešće se prvo javlja na listovima i peteljkama na kojima stvara sivkast sloj. Listovi mogu biti zaraženi u bilo kojoj fazi razvoja dok mlađi listovi brže propadaju usled infekcije gde dolazi do njihovog kovrdžanja i sušenja. Na grozdovima su štete najveće. Kada su bobice u fazi 3 mm one kompletno mogu biti prekrivene sivkastom prevlakom što u kasnijim fazama razvoja dovodi do njihovog pucanja.
Pepelnica prezimi na stablima čokota ili opalom lišću. Može prezimeti i u pupoljku kada se aktivira sa porastom dnevnih temperatura. Za razliku od plamenjače koja zahteva toplo vreme sa određenom količinom vlage, za razvoj pepelnice vlaga nije neophodna. Takođe, za razliku od plamenjače, infekcija se ne razvija unutar ćelija nego na površini zelenih delova. Gljiva se za biljku kači posebnim sisaljkama i na taj način se hrani i usled njihove ishrane, vinova loza zaostaje u razvijanju. Najpogodnije vreme za razvoj pepelnice je od 25 do 28 C. Na višim i nižim temperaturama se ova bolest sporije razvija.
Kao preventivu treba birati otporne sorte. Takođe je efikasno uklanjanje velikih listova koji se nalaze uz grozdove jer se na taj način omogućava provetravanje i bolja zaštita prilikom tretitranja. Preparati koji se koriste u cilju suzbijanja pepelnice su Sercadis (a.m. fluksapiroksad) u količini 0,15 l/ha ili Topas 100 EC (a.m. penkonazol) u koncentraciji 0,04% ili Imperium, Impact 25 SC (a.m. flutriafol) u koncentraciji 0,15-0,02%.
Mihailović Tamara
Mihailović Tamara