Hraniva bilnjog porekla različite botaničke pripadnosti u ishrani svinja , konja

Hraniva bilnjog porekla različite botaničke pripadnosti u ishrani svinja , konja i preživara

Rogač
Leguminoza koja se koristi u obliku zrna, mahune i brašna. Mahuna sadrži velike količine tanina, koji može depresivno da utiče na iskorišćavanje proteina, mada to u ishrani preživara može da bude i prednost pod određenim uslovima ili tačnije u situaciji neizbalansiranosti obroka, s obzirom na razgradivost proteina.
Bundeva
Jednogodišnja biljka puzavica, čiji se krupni plodovi koriste u ljudskoj ishrani a semena i u fitoterapiji. Nakon vađenja semena koje služi za direktnu ishranu humane populacije ili za ceđenje ulja, ostaje obimna masa sa malo suve materije. Svinje je rado konzumiraju.Za preživare mora da se usitni.
Bukov žir
To je plod bukve( Fagus silvatica) koji je po hranljivoj vrednosti gotovo jednak kukuruzu. Najpogodniji je za ishranu svinja, a koristi se i za ishranu preživara. Sadrži alkaloid fagin, veoma toksičan za konje. Najbolje je da se koristi kao hranivo za tovne svinje, ali uz postepeno navikavanje, ili u zgnječenoj ili prekrupljenoj formi , jer u početku žirom povređuju usta. Poboljšava ukus slanine, ali joj nepovoljno menja fizička svojstva (smanjuje se čvrstina) Dovodi do promene viskoziteta svinjske masti, koja postaje gotovo tečna.
Hrastov žir
Po hranljivoj vrednosti hrastov žir najsličniji je ovsu. Može se davati i konjima.Gorak je , pa se pre upotrebe mora gnječiti, ljuštiti i potapati u vodu. Svinjama, ovcama i kozama se daje u količini do 1.5 kg /dan, govedima i kolnjima do 3 kg/dan. Nije preporčljivo hranivo za životinje u periodu visokog graviditet, kao ni za podmladak. Za razliku od bukovog žira, kvari ukus slanine i svinjske masti a poboljšava konzistenciju.
Kestenje
To su plodovi divljeg (Aesculus hippocstanum) ili pitomog kestena ( Castenae sativa). Pitomi kesten se koristi slično kao i žir, jer ima sličnu hranljivu vrednost. Divlji kesten ima gorak ukus, pa se pre upotrebe priprema slično kao i hrastov žir. Krave u laktaciji mogu da konzumiraju do 5 kg/ dan. Odraslim svinjama, kozama i ovcama , može se davati do 0,5 kg kestena dnevno. I konji se mogu naviknuti na kesten mada daleko teže nego druge životinjske vrste. Takođe se odlikuju opstipativnim dejstvom.

PSSS Beograd Dragoljub Krajnović