- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 2 godine, 7 meseci ranije by Stefanović Živko.
-
AutorČlanci
-
27.05.2022 u 13:31 #521753Stefanović ŽivkoUčesnik
Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђене су три категорије обавезно осигураних лица: запослени, лица која самостално обављају делатност и пољопривредници.
Осигураници пољопривредници су лица која се баве пољопривредном делатношћу као носиоци пољопривредног домаћинства, чланови пољопривредног домаћинства, носиоци породичног пољопривредног газдинства, чланови породичног пољопривредног газдинства или чланови мешовитог домаћинства, ако нису осигураници запослени, осигураници самосталних делатности, корисници пензије или нису на школовању.
Од 1.01.2015.године Закон прописује да су обавезно осигурани носилац пољопривредног домаћинства и носилац породичног пољопривредног газдинства, односно најмање један члан домаћинства, породичног пољопривредног газдинства или мешовитог домаћинства. Својство осигураника стиче се даном почетка а престаје даном престанка обављања пољопривредне делатности. Оно се не може стећи пре навршених 15 година живота и утврђује се на основу пријаве на осигурање и одјаве на осигурање. Важно је напоменути да својство осигураника пољопривредника може мировати најдуже пет година у току осигурања из објективних разлога (елементарне непогоде, болест и породиљско одсуство), с тим што то не може бити узастопних пет година.
Приликом подношења захтева за укључење у обавезно осигурање пољопривредник се опредељује за једну од 13 понуђених основица на коју ће плаћати допринос за пензијско и инвалидско осигурање и може у току трајања тог осигурања мењати основицу на коју плаћа допринос. По Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање, најнижа основица износи 35 одсто просечне месечне зараде у Републици исплаћене, односно остварене у периоду за претходних 12 месеци почев од месеца септембра у текућој години, за који период су објављени подаци републичког органа надлежног за послове статистике.
Стопа доприноса за пензијско-инвалидско осигурање је 25 %, што значи да ће се месечни издатак кретати у распону од 7.720 до 110.285 динара. Најнижа месечна основица доприноса која је у примени од 01.01.2022. до 31.12.2022.године износи 30.880 динара, а највиша месечна основица доприноса, износи 441.140 динара.
Сви пољопривредници уплаћују исту суму у ПИО Фонд независно од величине газдинства (сви плаћају исте износе, и они који газдују на три хектара и они који газдују на 300 хектара), и на пример исти износ мора да плати воћар или повртар , као и ратар који на истој површини гаји пшеницу, а свима је јасно да је зарада од воћа или поврћа много већа него од пшенице. Кључно питање је да се нађе критеријум по коме ће плаћање доприноса за пољопривреднике бити праведно и сразмерно величини домаћинства. Постоје две опције – или да наплата доприноса буде сразмерна површини коју газдинство обрађује или годишњем приходу. Проблем малих пољопривредника који газдују на мањим површина је да немају од чега да плате пензијско и инвалидско осигурање, па чак ни здравствено осигурање. Тренутни дуг пољопривредника за пензијско и инвалидско осигурање према држави износи две милијарде евра. Предлог је да се пољопривредницима отпишу камате и омогући репрограм отплате дуга на више месеци.
Основни проблем пензијско и инвалидског осигурања у области пољопривреде, са аспекта осигураника, је неадекватно дефинисана обавеза уласка у обавезно пензијско и инвалидско осигурање. Обавеза уласка у обавезно пензијско и инвалидско осигурање је везана за поседовање пољопривредног земљишта од 0,5 ха, а не за могућност рада и прихода које пољопривредно газдинство пружа. Проблем је и што је број осигураника мањи од броја корисника (133.083 осигураника, а 149.564 корисника), што је неповољније у односу на друге категорије пензинера и осигураника. Ако се узме у обзир и чињеница да и овако мали број осигураника плаћа доприносе на најнижу основицу, и да постоји појава неплаћања доприноса јер приходи газдинства то не омогућују, што доприноси потреби интервенције државе за редовну исплату пензија из буџетских средстава, а и гомилању масе ненаплаћених доприноса.
Осигураници пољопривредници остварују право на пензију по истим условима као и сви остали осигураници, што значи да им је у 2022. години потребно минимално 15 година стажа осигурања за који су плаћени доприноси, као и 65 година живота за мушкарце, односно 63 године и 4 месеца живота за жене, да би остварили право на старосну пензију. Услов за превремену старосну пензију у 2022. години за мушкарце је 40 година стажа осигурања и најмање 59 година и 6 месеци живота, а за жене 39 година и осам месеца стажа осигурања и 59 година живота. Право на старосну пензију имају припадници оба пола са 45 година стажа осигурања, без обзира на старост. Превремена старосна пензија се трајно умањује за 0,34% за сваки месец који недостаје до навршених 65 година живота , с тим да умањење не може бити веће од 20,4%.
Колика ће бити пензија зависи од дужине улагања и висине основице на коју су плаћени доприноси. Највећи број осигураника пољопривредника допринос за ПИО плаћа на најнижу основицу која је прописана законом. По подацима из јануара 2022.године у Србији има 149.564 пољопривредних пензионера и они чине 9 одсто од укупног броја пензионера. Просечна пољопривредна пензија за њих износи 13.328 динара, и она је виша од најниже која износи 12.582,51 динар, што значи да највећи број пољоприврдника прима најнижи износ пензије.Саветодавац за агроекономију, Живко Стефановић дипл.инж.
ПССС”Пољосавет”Лозница -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.