Prisutvo štetočina u zasadima šljiva

Među štetočinama koje se mogu uočiti u zasadima šljiva ekonomski najznačajnija je šljivin smotavac (Grapholita funebrana). Odrasle jedinke ove štetočine su leptiri, čija se pojava, dinamika leta, prati feromonskim klopkama postavljenim u zasadima šljiva. Ova je štetočina prezimi kao odrasla larva, u kokonu, u kori nižih grana i stabala, ili na biljnom supstratu. Odmah po izletanju leptira dolazi do kopulacije, i potom do polaganja jaja. Ženke šljivinog smotavca polažu jaja najčešće na plodove, ređe na listove u blizini plodova. Vizulnim pregledom utvrđuje se prisustvo položenih jaja (sveže položena jaja beličaste boje, jaja pred piljenje – jaja na kojima se zapaža crna glava), njihova brojnost, piljenje larvi. Po završenom embrionalnom razvoju, pile se larve štetočine koje se ubušuju u plodove. Štete na plodovima šljive nastaju usled ishrane larvi mesom ploda. Napadnuti plodovi mogu se prepoznati po smolotočini koja curi iz njih, na mestu ubušenja larve, a u njihovoj unutrašnjosti su tamni hodnici ispunjeni izmetom larvi. Takvi plodovi dobijaju ljubičastu boju i opadaju. Tokom godine ova štetočina razvija tri generacije.Trenutno je u zasadim šljiva u toku aktivnost prve generacije ove štetočine, polaganje jaja i početak piljenja larvi. Visoke dnevne temperature utiču na intenzivniju aktivnost štetočine, intenzivnije polaganje jaja i piljenje larvi. Hemijske mere borbe se izvode u cilju sprečavanja ubušivanja larvi u plodove. Treba primenjivati registrovane insekticide (aktivna materija deltametrin, acetamiprid, lamda cihalotrin…), voditi računa o maksimalno dozvoljenom broju tretmana istim preparatom. Takođe se mora voditi računa o karenci preparata, odnosno vremenu berbe, posebno pri suzbijanju treće generacije. Nepesticidne mere odnose se na sakupljanje i uništavanje napadnutih plodova. Praćenje štetočine, poznavanje njenog ciklusa razvoja, uz prećenje uslova sredine putem meteoroloških stanica, praćenje faza razvoja biljke domaćina, omogućava model zaštite na osnovu ključnih bioloških događaja, te sprovođenje pravovremenih, mera zaštite.
U zasadima šljiva se ove godine u nešto većem intenzitetu uočava prisustvo šljivine vaši kovrdžalice (Brachycaudus helichrysi). Svojom ishranom, sisanjem biljnih sokova, vaši nanose direktne štete. Listovi na kojima se razvijaju njihove kolonije se deformišu, kovrdžaju. Indirektene štete se ogledaju u vektorskoj ulozi vaši (prenosioci virusa šarke šljive). Insekticidnim tretmanom u cilju zaštite od šljivinog smotavca, delovaće se i protiv vaši prisutnih u zasadu.
Takođe, u pojedinim zasadima uočeno je i prisustvo šljivine lisne muve (Plutonella pruni). Uočeni su listovi sa deformacijom, izraslinom duž glavnog lisnog nerva, odnosno prisustvo simptoma gala. Larve žućkasto narandžaste boje nalaze se unutar gala, koje su nastale kao posledica ishrane štetočine. Šljivina lisna muva ima jednu generaciju godišnje i ne pripada ekonomski značajnim štetočinama, te se nikakve dodatne mere zaštite ne preporučuju.

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.