AMBROZIJA ( Ambrozija artemisiifolia L.)-koordinator S.Šućević

Ambrozija ( Ambrosia artemisiifolia L.) nije autohtona evropska vrsta. Ona je poreklom iz Severne Amerike , a na stari kontinent je uneta 1863. godine se semenom dateline i lucerke. Danas je prisutna u većini evropskih zemalja, a najzastupljenija je u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi.Smatra se da je ambrozija u naše krajeve stigla brodovima iz Rumunije koji su saobraćali Dunavom i to u okolini Sremskih Karlovaca, Petrovaradina i Novog Sada.Sa tih žarišta ona se raširila po celoj Vojvodini, Mačvi i Šumadiji.Danas se u velikoj brojnosti sreće i u južnim delovima Srbije, gde obrazuje veoma guste čiste ili združene populacije sa drugim korovskim vrstama. Prisustvo ove vrste utvrđeno je do 1000 m nadmorske visine na području Zlatibora.Njena zastupljenost u korovskoj flori Srbije za 25 godina je povećana 9 puta. To je jednogodišnja zeljasta, korovska vrsta iz familije Asteraceae ( Compositae, glavočike). Optimalna temperature za klijanje i nicanje ove vrste su 20-22° C, cveta i plodonosi od jula do septembra shodno meteorološkim prilikama u datoj godini. Velike štete pravi u usevu kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe, kao i u usevima strnih žita ređeg sklopa. Procenjuje se da je više od 10% humane populacije osetljivo na polen biljaka, a od tog broja čak više od 50% od svih polinoza izaziva polen ambrozije. Zbog uniformnog nicanja, koje se u našim klimatskim uslovima dešava u drugoj polovini aprila meseca, ona brzo osvaja proctor i dominaciju, kako na ruderalnim i zapuštenim staništima, tako i na obradivim površinama. Ima veoma skromne zahteve u pogledu plodnosti i rastresitosti zemljišta, tako da dobro uspeva, kako na dubokim , tako i na plitkim, zbijenim i rastresitim, siromašnim i plodnim, peskovitim i šljunkovitim zemljištima. U stresnim uslovima je sposobna da obrazuje neotenične forme i u takvim uslovima uspeva da formira reproduktivne organe i ostavi potomstvo. Ambrozija cveta i plodonosi od jula do septembra, shodno meteorološkim prilikama u datoj godini. Kod semena ambrozije postoji izražena periodičnost klijanja, pa ona klija od proleća do jeseni.Osim smanjenja prinosa, negativan efekat po useve ispoljava i kroz smanjenje kvaliteta dobijenih poljoprivrednih proizvoda, a usled toga što se u nekim zemljama svrstava u karantinski štetne organizme predstavlja i ograničavajući faktor za izvoz poljoprivrednih proizvoda.Pristup u suzbijanju ambrozije razlikuje se u zavisnosti od toga da li su u pitanju obradive ili nepoljoprivredne površine. Dok je na obradivim površinama cilj da se populacija ove korovske vrste suzbijanjem dovede ispod praga štetnosti za usev, na nepoljoprivrednim površinama, a pre svega u naseljenim mestima, cilj je da se suzbijanje obavi pre cvetanja kako bi se sprečila produkcija polena i time umanjili problemi sa alergijskim reakcijama kod ljudi. U tom slučaju postiže se i dopunski efekat, a to je sprečavanje obrazovanja semena, a time i smanjenje njegove rezerve u zemljištu i ograničenje daljeg širenja ove vrste . Iako je u pitanju vrsta koja se razmnožava isključivo semenom, njeno suzbijanje je veoma zahtevno i teško usled biološko-ekoloških osobina koje obezbeđuju opstanak i širenje. Stoga, mere suzbijanja treba da budu usklađene sa njenim biološkim karakteristikama, staništima na kojima je prisutna i raspoloživim merama suzbijanja, uz poštovanje primene koncepta integralnog suzbijanja korova.Zbog problema alergijskih reakcija kod ljudi i šteta u poljoprivredi, Vlada R. Srbije je 2006.godine donela Uredbu o obaveznom suzbijanju ove korovske vrste na predlog Ministarstvapoljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za zaštitu bilja (Sl. glasnik RS, br. 69/2006).Prema ovoj Uredbi obavezno je njeno uništavanje na svim mogućim staništima (poljoprivredno,nepoljoprivredno, građevinsko i druga zemljišta) od strane subjekata koji to zemljište poseduju ili su za njega odgovorni ili ga na bilo koji način koriste. S obzirom da se radi o invazivnoj vrsti najefikasnija strategija jeste sprečavanje daljeg širenja preventivnim merama kao što su: 1) rana detekcija i uništavanje žarišta, 2) sprečavanje rasprostiranja semena, 3) pravilno održavanje zemljišta i 4) uništavanje na ruderalnim staništima.Na nepoljoprivrednim staništima neophodno je kontinuirano mehaničko, fizičko i hemijsko uništavanje, a u usevima se preporučuje poštovanje plodoreda, košenje, setva detelinsko travnih smeša, primena dobro zgorelog stajnjaka, intenzivna nega useva i primena herbicida.