Varenje hrane kod preživara

ВАРЕЊЕ ХРАНЕ КОД ПРЕЖИВАРА

У циљу што потпунијег схватања могућности и ефикасности искоришћавања хране код преживара треба имати у виду анатомску грађу и физиолошке особине њихових органа за варење. Главна разлика у грађи дигестивног тракта ове групе животиња у односу на не преживаре је постојање више коморног или сложеног желуца који чине: бураг (rumen), мрежавац (reticulum), листавац (omasus) и сириште (abomasus). Прва три дела су пред желуци, обложени кутаном слузокожом и потпуно одвојени од правог желуца-сиришта, које је обложено жлезданом слузокожом.
Пред желуци су насељени великим бројем различитих врста микроорганизама-бактерија, протозоа и гљивица-чија активност чини специфичним варење и искоришћавање хране код преживара. У пред желуцима се врши припрема хране за варење, а у првом моменту после узимања хране они имају улогу депоа. Касније, након преживања, у њима се храна поново скупља и помоћу воде, пљувачке и микроорганизама омекшава и делимично разлаже (микробиолошки део варења хране).
Процес варења код преживара састоји се из неколико фаза: жвакања, натапање хране пљувачком, преживања, микробиолошког разлагања у пред желуцима, варења у сиришту и варења у цревима.
Варење започиње жвакањем хране, које има за циљ да примарно уситни и помеша храну са пљувачком и тако створи залогај за гутање. Комплетно жвакање хране се завршава касније, кроз процес преживања у периодима када се животиња одмара.
Лучење пљувачке је изузетно значајно за варење хране код преживара. Њиме се помаже жвакање и гутање хране и обезбеђују соли калијума и натријума које имају пуферно дејство у бурагу (неутрализују киселине настале у процесу ферментације). Обим лучења пљувачке зависи од врсте хране: највише се лучи на паши (код говеда преко 200 литара у току 24 саса), а најмање код исхране концентратима (до 120 литара).
Преживање је физиолошки процес који је толико карактеристичан да је по њему ова група животиња добила име (ruminantia). Оно се састоји у враћању садржаја бурага у усну дупљу, поновног жвакања уз даље натапање пљувачком и гутања новонасталог залогаја. У пред желуцима се одвија веома бурма ферментација хранљивих материја хране под утицајем ензима хране и ензима које стварају микроорганизми. При томе повољни услови за живот и рад микроорганизама (температура од 38-40 степени, pH 5,5-7,0, уз удео воде од 50%) постоје само у бурагу и мрежавцу, а не и у листавцу, у којем се врши интезивна ресорпција течности и убрзано кретање хране у прави желудац-сириште. Основни вид варења хране у бурагу и мрежавцу представља микробиолошко варење пре свега волумизиране хране, при чему се разлаже сирова целулоза и тада настају масне киселине,угљен-диоксид,метан и водоник.
Основни продукт ферментације угљених хидрата су следеће киселине: сирћетна, пропионска ибутерна киселина. Врста хране и састав оброка зависи заступљеност ових киселина. Ако је оброк састављен од сена и других сличних хранива, ствара се већа количина сирћетне киселине, а ако је оброк састављен од концентрованих хранива ствара се пропионска киселина, а ако су хранива богата шећерима ствара се велика количин бутерне киселине. Ове киселине осим што снабдевају организам енергијо, оне утичу и на квалитет производа (млеко), као и на здравствено стање животиње. Наиме сирћетна киселина утиче на стварање млечне масти у млеку, да би се створио одговарајући проценат млечне масти у оброку за краве у лактацији треба да буде минимално 15% целулозних влакана у сувој материји.
Процес ферментације тече цео дан, одвија се процес одливања садржаја из бурага и мрежавца кроз листавац у сириште. Несварени делови хране доспевају у сириште и на њих делује хлороводонична киселина и ензими које лучи желудац. Процес ензимског варења наставља се у танким цревима. Ту се одвија најважнија фаза варења ( хидролиза протеина, масти и угљених хидрата на састојке растворљиве у води). Ови процеси се одвијају деловањем ензима панкреасног и цревног сока и жучи.

Александар Цанић ПССС Јагодина