U semenu se nalazi fizički i hemijski vezena voda. Pri isušivanju semena voda se ne izdvaja potpuno zbog svoje hemijske vezanosti. Semena u kojima se nalazi samo hemijski i u neznatnoj količoni fizički vezana voda, ostaje u mirujućem stanju i ne klija. Klijanje počinje tek onog momenta kada suvo seme upije neophodnu količinu vode u uslovima povoljne temperature.
Prve količine vode ulaze u suvo seme pod ogromnim pritiskom. Ovim se objašnjva činjenica da u skoro suvom zemljištu semena bubre. Sa zasićenjem ćelija semena vodom, njeno dalje ulaženje brzo opada.
Za vreme klijanja veoma je intenzivan proces disanja klicinih i aleuronskih ćelija. U mirujućem semenu intenzitet disanja je slab.
Pored vode i kiseonika za klijanje semena neophodan uslov je i odgovorajauća temperatura. Za svaku biljnu vrstu postoje minimalne, optimalne i maksimalne vrednosti temperature za klijanje semena.
Temperatura (˚C) klijanja semena nekih gajenih biljaka:
Naziv biljaka minimalna optimalna maksimalna
Raž, pšenica, ječam, ovas 0 – 4,5 25 – 31 31 – 37
Konoplja 0 – 4,5 37 – 44 44 – 50
Crvena detelina 0 – 4,5 31 – 37 37 – 41
Suncokret 4,5 – 10,5 31 – 37 37 – 44
Tikva 10,5 – 15,5 37 – 44 44 – 50
Krastavac 15,5 – 18,5 37 – 37 44 – 50
Semena mnogih biljaka zahtevaju za klijanje promenljive temperature (npr. celer). Na klijavost mnogih semena povoljno utiču niske temperature (mnoge korovske i druge divlje biljke).
Svetlost može imati značajan uticaj na klijanje semena. Semena nekih biljaka brzo i lako klijaju na svetlosti (mrkva, livadarka – Poa pratensis). Druge biljke, na primer duvan, za ubrzano klijanje semena zahtevaju karatkotrajno izlaganje svetlosti. Semena nakon sazrevanja obično ne klijaju odmah, već obično stupaju u kraći ili duži period mirovanja. Dužina životne sposobnosti semena kod raznih biljaka jako varira. Kod žita dugovečnost semena traje oko 7 – 12 godina, a kod biljaka iz slobodne prirode znatno duže (nekoliko desetina godina).
Janjić Marija
Janjić Marija