После телења и нормализације исхране, најчешће десетак дана по телењу, дају се повећане количине хране, нешто изнад стварних потреба. Овакво повећање оброка се назива и авансирање. У овом периоду авансирања, сваких седам дана се , након контроле муже, одређује потребна количина хране, у зависности од производње, али се оброк повећава за онолико колико је потребно за производњу 3-4 литра млека, а код високомлечних крава и до 5. Ако краве повољно реагују на појачану исхрану, тј. повећаном производњом реагују на авансирање, користи се допунско авансирање све док краве не престану да реагују на авансирање или је авансирање производње постало неекономично. Оброк се тада стабилизује према постигнутој производњи.
Обично се оваквом исхраном достигне максимална производња са 30-35 дана лактације с тим да постоје индивидуална одступања.
Kада се постигне максимална дневна производња млeка, краве се хране према стварним потребама, с тим што се редовно прати производња и тако обезбеђује потребна количина хране.
Са опадањем кривуље производње смањују се потребе, те тиме и количина хране.
Kао што недовољна исхрана негативно утиче на производњу, јер не обезбеђује довољно хранљивих материја, тако и преобилна исхрана утиче негативно. У прво време она је неекономична, јер се даје више хране него што је животињи потребно, те се смањује искоришћавање хранљивих материја. Затим долази и до негативних последица утовљености крава, због чега може производња и да се смањи.
Pipović Neđeljko
Pipović Neđeljko