Skladištenje stajnjaka

Складиштење стајњака
Главни нуспроизвод говедарске производње је стајњак. Он може бити чврсти или течни. Чврсти стајњак представља мешавину фецеса, мокраће и простирке, а течни стајњак се састоји само од фецеса и мокраће. Количина произведеног стајњака на фармама зависи од начина држања животиња, исхране и интезитета саме говедарске производње.
Адекватно коришћење и складиштење стајњака увелико смањује потребу за применом минералног ђубрива у пољопривредној производњи. Зато је најекономичније и најприхватљивије да се стајско ђубриво примењује на пољопривредним површинама.
Говеђи стајњак у себи садржи 0,5% N, 0,3% P2O5 i 0,5% K2O те је потребно посебно обратити пажњу када и колико стајског ђубрива се сме извозити на пољопривредне површине. Поред примарних храњивих материја, стајњак садржи и секундарна хранива и микрохранива те је због тога незаменљив у пољопривредној производњи.
Испирање нитрата из стајњака доводи до вишеструке штете и оно је посебно значајно за подручја са интензивном говедарском производњом. Представља велики извор загађења површинских и подземних вода наносећи штету воденим екосистемима а самим тим ако доспеју у питку воду штети и здрављу људи. Испирањем нитрата губи се врло вредан извор азота за пољопривредне културе, који се мора надокнадити применом скупих минералних ђубрива.
Зато је правилно складиштење и руковање стајњаком вишеструко значајно.
Према препорукама Европске Уније чврсти стајњак се може директно складиштити на земљи уз заштиту од површинских вода односно падавина. Течни стајњак треба да се складишти у водонепропусна складишта, која спречавају цурење стајњака а тиме и загађење околине.
Величина складишта треба да буде таква да задовољи потребе прикупљања стајњака на период од 6 месеци.
За једно условно грло потребно је за 6 месеци обезбедити:
– најмање 8м3 простора у складишту за чврсти стајњак
– најмање 2м3 простора у складишту за течни стајњак
Приликом изградње складишта за стајњак треба водити рачуна о следећем:
– стајњак се може директно складиштити на терен само под условом да је терен водонепропусан
– складиште треба да буде пројектовано тако да има што мање површине које су отворене
– потрбно је наћи неко хладније место за складиштење
– пажљиво одабрати место за складиштење стајњака у оквиру фарме у односу на на складиште хране ( ако терен има пад бирати најнижу тачку)
– складиште стајњака мора бити удаљено најмање 10м од водотокова а 25м од извора или бунара. Ако терен има пад бирати место које је ниже од места на коме је извор или бунар.
– код непокривених складишта, потребно је урачунати количину падавина у укупан капацитет складишта
– водити рачуна о ружи ветрова и односу складишта са суседним објектима, посебно стамбеним
– поштовати техничке препоруке и прописане стандарде за изградњу (водонепропустан бетон, отпоран на хемијске утицаје; водоцементни фактор; дебљина зидова-15-20цм; количина арматуре; заштитни слој бетона за арматуру; вличина агрегата за бетон идр)