Производња шљиве у нашој земљи је екстензивног типа, праћена ниским и нестабилним приносима. Сорте калемњене на вегетативне подлоге имају слабију бујност, уједначене су, раније ступају у род, ефикасније реагују на агротехничке мере, дају веће и редовније приносе и плод бољег квалитета. Подизање воћних засада шљиве на генеративној подлози, џанарики, није задовољавајуће решење, поготово на плодним земљиштима, где се индукује велика бујност, што спречава густу садњу.
На огледном добру Пољопривредног факултета у Новом Саду проучаван је утицај две вегетативне подлоге слабије бујности – WaVit и WeiWa. Подлога WaVit је селекционисана из популације сејанаца сорте „вангенхајм“ (Prunus domestica) у расаднику у Аустрији, док је WeiWa настала клонском селекцијом сорте „вангенхајм“ у Немачкој. Током вишегодишњег истраживања праћен је пораст на основу површине попречног пресека дебла и при томе установљене различите бујности стабала окалемњених сорти условњене подлогом као значајним модификатором њиховог раста и развоја. Стабла калемљена на вегетативним подлогама имала су мању бујност ( 60 – 65 %) и за 30% већу ефикасност приноса него стабла калемљена на џанарику.
Andrejić Igor
Andrejić Igor