GENERATIVNO RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA

Овај начин размножавања се данас највише користи за производњу генеративних подлога – сејанаца, на које се калеме племените сорте воћака. За производњу подлога из семена у Србији се најчешће користе следеће воћне врсте: дивља јабука, дивља крушка, дивља трешња, магрива (решељка), џанарика, белошљива, виноградска бресква, обични орах, мечја леска и др. Семе које се прикупља за производњу подлога мора бити узето са добро одабраних и уматичених стабала. Стабла треба да су добре родности, отпорна на болести и штеточине, бујна и здрава. Код јабучастих воћних врста узимају се плодови диплоидних типова чији плодови средње рано сазревају, а код коштичавих семе се узима са типова који касније сазревају са средње крупним плодовима. Код јабуке и крушке, за прикупљање семена користе се специјалне муљаче, а за трешњу, џанарику и магриву испирање плодова се врши кроз сита, а код осталих воћних врста семе се одваја ручно. Издвојено семе треба просушити у хладу и до стратификовања или сетве га чувати у платненим кесама на прохладном и промајном месту. Воћно семе извађено из плодова не може да клија. Да би семе могло да клија, потребно је да се изврши јаровизација семена методом стратификовања. То је у ствари накнадно дозревање семена у периоду 3–4 месеца при ниским температурама 0–10°Ц у присуству ваздуха и умерене влажности средине. Најповољнија температура за одвијање биолошких процеса је од 0 до 5°Ц, а влажност се најбоље обезбеђује ако се семе чува у речном песку. Пре него што се семе стратификује или посеје директно у земљиште, мора се дезинфиковати неким од регистрованих фунгицида. У таквом раствору семе стоји око 24 часа. За стратификовање најбоље је користити једногодишње семе. Стратификовање семена може да се врши у сандуцима где се семе измеша са песком или се слаже ред семена па ред песка. У последње време, поготово за брескву, стратификовање се ради напољу у ископаним јамама, најчешће у заклоњеном простору или испод дрвета где се семенке мешају са песком. Време стратификовања за јабуку и крушку траје 90 дана, џанарику, трешњу и магриву 100 дана, виноградску брескву 80–110 дана, кајсију 60–80 дана и орах и бадем 60–70 дана. Препоручује се да се семе трешње стратификује одмах по берби. У последње време неки расадници то исто раде и са магривом и џанариком. Овако стратификовано семе је боље клијавости. Сетва семена врши се у јесен или у пролеће. Обично се јабучасте воћне врсте сеју у пролеће после стратификовања, а коштичаве и језграсте воћне врсте у јесен и то најбоље до краја октобра. Размак између редова и у реду зависи од воћне врсте и да ли се семе сеје директно у растило или у семениште. Ако се семе сеје у семениште, размак између редова треба да буде 40–50 цм, а у реду код јабучастих треба да је 2–4 цм, у коштичавих 4–8 цм, а код језграстих 8–10 цм. Дубина сетве за јабучасте треба да износи 2–3, за коштичаве 3–6, за лешник 5–6 и за кестен и орах 7–9 цм. На тежим земљиштима семе се сеје плиће, а на лакшим дубље. Поред тога, присутна је и сетва у пантљике где је растојање између пантљика око 120 цм, а пантљике се састоје од 4 до 6 редова који су удаљени један од другог 30–40 цм. Семе неких коштичавих воћних врста се обично сеје директно у растило (бресква, кајсија, џанарика, магрива) с обзиром да сејанци ових воћних врста брзо расту и постигну потребну дебљину за калемљење очењем на спавајући пупољак у августу. У оваквом случају семе се сеје у бразде на растојању око 80–100 цм ред од реда и у реду око 5 цм. Када сејанци изникну, они се проређују и остављају на 15–20 цм. У оваквим случајевима потребно је подсецање сржних жила ашовима на мањим површинама или специјалним плуговима за подсецање централне жиле. Нега сејанаца састоји се у редовном копању, прихрањивању, наводњавању (ако наступи сушни период) и заштити од проузроковача болести и штеточина. По завршетку вегетације, у другој половини октобра или у новембру а пре првих јачих мразева, врши се вађење сејанаца. Ако листови нису отпали, треба их одстранити руком или хемијским путем калијум-јодидом (0,2%). Сејанци се на мањим површинама ваде ручно, а на већим површинама специјалним плуговима за ову намену. После вађења врши се класирање сејанаца на основу развијености кореновог система и пречника кореновог врата. У прву класу спадају сејанци који имају добро развијен коренов систем и дебљину кореновог врата код јабучастих 5–6 мм и код коштичавих 3–4 мм. У другу класу се сврставају сејанци јабучастих воћних врста испод 5 мм и коштичавих испод 3 мм. Треба напоменути да се јаче развијени сејанци могу користити у пролеће за калемљење из руке простим или енглеским спајањем. Најбоље је да се сејанци одмах по вађењу саде у растило, а ако то није могуће, онда их треба утрапити.
Коришћена литература: ВОЋАРСТВО И ВИНОГРАДАРСТВО(ДЕО ВОЋАРСТВО)
Проф. др Зоран Кесеровић
Доц. др Ненад Магазин
др Бисерка Милић
дипл. инж. – мастер Марко Дорић

Дип.инж.Горан Ђорђевић
ПССССмедерево