DUBOKA JESENJE-ZIMSKA OSNOVNA OBRADA ZEMLJIŠTA

Kiše od polovine novembra meseca doprinele su da se stvore povoljni uslovi za nicanje posejanih useva
ozime setve. Povoljna vlaga omogućila je i dobro i kvalitetno nicanje useva i formiranje dobrih sklopova
biljaka na parcelama. Plan setve ozimih strnih žita ostvaren je do kraja novembra meseca. Krajem
novembra krenulo se i sa jesenjom osnovnom obradom zemljišta. Vlaga je zahvaljujući pomenutim
kišama mogla da omogući kvalitetno i duboko jesenje oranje za useve prolećne setve. Osnovna obrada
zemljišta za kukuruz i ostale prolećne useve treba da bude od 35-40cm, zavisno do dubine humusnog
sloja i tipa i sastava zemljišta. Plitko oranje može da toleriše pšenica, ali za kukuruz, presudno je duboko
uzorati, pošto dubina značajno može uticati na tolerantnost biljaka na sušu, koja je vrlo česta na teritoriji
jugoistočne Srbije. Posebno smo svedoci bili ove godine kako su usevi kukuruza najpre pogođeni sušom
na parcelama koje su vrlo plitko uzorane, tako da na ovim parcelama nije ni mogla da se akumulira
potrebna zimska vlaga. Česte su godine da zbog velike vlage u rano proleće bude plavljenja terena i
parcela proizvođača. Tako je i ovog proleća bilo plavljenja pojedinih terena nišavskog okruga, tokom
februara i marta. Na plićim oranjima vrlo lako se parcela plavi jer zemljiište nemože da upije previše
vode, a u toku sušnih meseci vlaga se vrlo brzo izgubi. Na ovako plićim oranjima zimska vlaga tako i ne
može da se akumulira i sačuva za ekstremne prilike tokom godine. Dubokom obradom zemljišta,
zemljište može mnogo bolje i kvalitetnije da upije i zadrži zimsku vlagu i na taj način u toku godine
raspolaže solidnim rezervama vlage. Ujedno zbog poboljšanja vodnovazdušnog režima zemljišta bolje je
upijanje vlage u toku perioda sa previsokim količinama padavina, te su manje mogućnosti plavljenja.
Duboka osnovna obrada zemljišta obezbeđuje bolju akumulaciju zimske vlage, razbijanje stvorenog
plužnog đona koji onemogućuje kvalitetno rasploaganje rezervama vode u toku vegetacije. Stvoreni
plužni đon dugogodišnjom plićom obradom zemljišta otežava normalan razvor korenovog Sistema
biljaka. Cilj jesenje-zimske osnovne obrade zemljišta je da se obezbede uslovi da se sa što manje gaženja
i primenom lakših oruđa obezbedi kvalitetnija predsetvena priprema zemljišta za prolećne useve, spreči
preterano odavanje zimske vlage i kvarenje strukture zemljišta. U odnosu na predehodnu jesen, ove jeseni
su mnogo povoljniji uslovi vlage za duboku jesenju osnovnu obradu zemljišta. Još uvek nema jačih
mrazeva i značajan deo površina pooran je u optimalnom roku. Zbog kašnjenja sa žetvom kukuruza na
nekim parcelama još uvek nije obavljeno oranje, ali kako su uslovi za sada povoljni za ovu agrotehničku
meru i taj posao će biti završen u optimalnim uslovima.
Važno je obaviti pod osnovnu obradu zemljišta i startno đubrenje. Preporuka je da se osnovno đubrenje
obavi pod osnovnu obradu zemljišta jer je potrebno uneti đubrivo na dubinu na kojoj će korenov sistem
kukuruza najefikasnije iskoristiti mineralna hraniva. Takođe se obezbeđuje dovoljno vremena da se obavi
blagovremena razgradnja NPK đubriva do lako pristupačnih mineralnih hraniva za biljku. Preporuka je da
celokupnu količinu NPK mineralnih đubriva unesete u pod osnovnu obradu zemljišta i 1/3 azota. Drugi
deo azota primeniti pod predsetvenu pripremu zemljišta a preostali 1/3 u prihrani kukuruza. Količina
NPK mineralnog đubriva zavisi od sadržaja fosfora i kalijuma u zemljištu, potreba biljke za određenim
hranivom, predkulture, primene stajnjaka, kvaliteta zemljišta. Potrebe kukuruza u hranivima su oko 120-
150kg/ha azota, 80-100kg/ha fosfora i oko 140-160kg/ha kalijuma. Zavisno od ostalih faktora, potrebno je
primeniti oko 350-400kg/ha NPK đubriva, formulacije koja se određuje prema rezultatima agrohemijske
analize zemljišta. Veliki je značaj pravilno izbalansiranog odnosa fosfora, azota i kalijuma u zemljištu.
Veliki problem koji će značajno uticati na prinos kukuruza je značajno visoka cena mineralnih đubriva u

odnosu na predhodne sezone i verovatno smanjena upotreba đubriva. Primena adekvatnih hraniva i
pravilne mineralne ishrane u velikoj meri utiču na tolerantmnost biljaka prema suši. Retkost je da
proizvođači u ovim krajevima primene potrebne količine fosfora i kalijuma u dovoljnim količlinama i u
parvo vreme, tako da ih verovatno izostanak đubriva ove godine zbog većih cena neće previše pogoditi.
Često proizvođači s proleća preteraju sa azotom, biljka nema potrebne rezerve kalijuma i nemože da
podnese sušu, brzo gubi lisnu masu, prinos na nekim parcelama bude i do 1,5t/ha, a često na nekim
parcelama kao i ove godine čak i izostane. Kalijum se ne ugrađuje u prinos ali reguliše odvijanje
fizioloških procesa, vrlo bitnih za formiranje prinosa kukuruza. U nedostatku fosfora, slabo je
ukorenjavanje, slaba oplodnja i težina zrna i prinos se umanjuje. Malo parcela se đubri stajnjakom, a i
tamo gde ga ima često izostaje njegova pravilna primena. Često stajnjak dugo stoji na parceli i brzo izgubi
svoja hemijska svojstva, umanji se njegova vrednost. Naša zemljišta postaju sve siromašnija u sadržaju
humusa. Sve veća oskudica u stajnjaku i njegovoj primeni, ukazuje na potrebu uvođenja zelenišnog
đubrenja i popravke sadržaja humusa primenom određenih vrsta biljaka za zelenišno đubrivo. Setva
leguminoza (stočnog graška, facelije, grahorice, crvene deteline, bobova), ili kombinacije ovih vrsta sa
strnim žitima, u cilju dobijanja velike količine zelene mase, način su da se njihovim zaoravanjem poveća
količina organske mase, koja bi zaoravanjem uticala na povećanje sadržaja humusa. Sve veća je i
značajnija upotreba mikrobioloških đubriva koja se na različite načine mogu primeniti. Njihov poseban
značaj je u pospešivanju razlaganja žetvenih ostataka, te se zato treba naglasiti i značaj zaoravanja
žetvenih ostataka u cilju povećanja sadržaja humusa u zemljištu.

Ivan Rangelov