Mangulica – stočarstvo

Genetska osnova mangulice je šumadinka. Šumadinku su početkom XlX veka počeli uvoziti iz Srbije mađarski odgajivači. Bolji i lepši primerci su ukrštani sa drugim primitivnim rasama u mađarskoj i austriji.Iz tog ukrštanja, dobrom selekcijom, odgovarajućom ishranom i negom stvorena je mangulica. Cilj stvaranja je bio da se odgaji rasa koja će bolje iskorišćavati hranu. Iz Mađarske brzo se proširila celim podunavljem, kod nas je bila rasprostranjena u Vojvodini.Trenutno postoji veoma mali broj grla ove rase na celokupnu teritoriju Srbije.

Spada u srednje krupne, kratke i široke svinje. Postoje dva osnovna soja mangulice:
Lasasti i beli. Beli je pokriven čekinjama belo-žućkaste do sivkaste boje.Lasasta ima na leđima smeđu a po trbuhu i unutrašnjim stranama nogu prljavo belu i kovrđavu čekinju.Naročito je bio rasprostranjen po Sremu.
Mangulica je kasnostasna rasa, dosta sporo raste i porast završava sa dve godine.Polnu zrelost dostiže sa 12 meseci.Slaboplodna je, beli soj prasi 5-6 a lasasti 4-6 prasadi po leglu, težine oko 1.2 kg.
Otpornost i zdravlje mangulica su odlična, sa skromnim zahtevima u pogledu ishrane i smeštaja.Leti su držane na paši i po šumama , gde se uglavnom sama stara o hrani.U zimskom periodu se hrani zrnastom hranom.
Veoma je pogodna za čuvanje u čoporima.hranu slabo iskorišćava, tako da za 1 kg. prirasta potrebno je više od 5.5 kg. zrnaste hrane.Radman klanja je 85%. Kod zaklanih grla u ukupnoj masi meso učestvuje sa 24% (24-40), a mast (slanina i salo) sa 40-70%. Debljina slanine je 10-15cm i veoma je dobrog kvaliteta (pozitivan holesterol). Meso a naročito kod lasaste je lošijeg kvaliteta, slabije i sastoji se od grubih mišićnih vlakna.

Prasad kada se oprase imaju uzdužnu prugavost, kao kod divljih svinja.
Mangulica ima nešto izvijenu leđnu liniju (šarenasta leđa) i dosta slabo razvijene šunke.I lasasti i beli soj imaju veoma dobro razvijene i jake kovrđave čekinje što im je rasna odlika.Odrasla utovljena grla mogu da dostignu živu masu do 200 i više kg.Ova rasa se može dobro utoviti kukuruzom i konc.hranjivima i tada daje veći procenat mesa.
Prosečan sadržaj masti u uzorcima mesa iznosi 33.5% a u slanini do 86%. Konzumiranjem ovog mesa dovodi do stvaranje HDL holesterola (pozitivni)
Sadržaj holesterola u mesu mangulica je niži za 50-70% u odnosu na druge rase.Zbog svih ovih pozitivnih karakteristika preporućuje se osobama sa povišenim holesterolom.
Postoji još jedan soj mangulica- subotički ili bikovački.Vrlo je sličan beloj mangulici od koje je i postao.
Radi dobijanje boljih rezultata vršeno je industrisko ukrštanje mangulice sa plemenitim rasama, da bi se postigao brzi rast i razvoj i popravio kvalitet mesa i njegovo učešće u ukupnu zaklanu masu. Brojnost ove rase je veoma mala jer je zamenjena proizvodnijim i kvalitetnijim svinjama.