Postupak sa kozom i jaretom posle jarenja – Kosovka Jakšić dipl. ing. polj.

Neposredno posle jarenja, koza počinje da liže svoje jare i na taj način skida ostatke plodovih ovojnica sa njega. Ukoliko to koza ne učini onda odgajivač može spužvama slame da nežno protlja jare da bi se lakše osušilo i da bi mu se pojačala cirkulacija krvi. Ako se pupčana vrpca sama ne prekine treba je preseći čistim dezinfikovanim makazama u dužini od 3 do 4cm od pupka i dezinfikovati rastvorom joda. Pre nego što jare počne da doji, prve mlazeve mleka treba izmusti u poseban sud, a vime oprati toplom vodom i dobro osušiti. Ovim postupkom se izbegavaju različita crevna oboljenja jaradi. Gotovo je redovna pojava da prvi mlazevi mleka sadrže patogene mikroorganizme, ako se koze drže u nedovoljno čistim objektima. Tokom prvog dana života jarad sisa više puta dnevno. U prvoj nedelji života jarad se hrani samo kolostrumom i mlekom majke, a posle toga počinje da dobija seno kao i koncentrovanu hranu. Veoma je važno da jare posisa kolostrum što pre nakon jarenja jer on sadrži znatne količine hranljivih materija a obezbeđuje i imunoglobuline koji u prvim danima štiti novorođenu jarad od infekcija. U slučaju da jarad ne posisa kolostrum na vreme, ili ga uopšte ne dobije, dolazi do smanjenja njihovog prirasta, a može doći i do velikog procenta uginuća, čak i u normalnim uslovima odgajivanja. U slučaju nedostatka kolostuma majke, jarićima treba dati kolostum drugih koza. Veoma je važno da koza i jare ostanu zajedno nekoliko dana u nekom ograđenom prostoru. Ako koza ne luči dovoljne količine mleka ili je ojarila blizance ili trojke, ovakvu jarad treba podmetnuti pod drugu kozu koja se ojarila u približno isto vreme, a ostala bez jareta.
Kosovka Jakšić dipl.ing polj.