Месо мангулица спада у групу меса са већим садржајем масти. Месо је тамније од меса других раса свиња, јаког мириса, сочно и нежне грађе. Дебљина сланине нерастова на леђима може да износи и до 25 цм. Мангулице су мање осетљиве на стрес те је ређа појава бледог меканог воденог меса (БМВ синдром). Конзумирањем меса мангулице доводи до стварања тзв. ХДЛ холестерола „позитивног холестерола“, тако да је ово месо идеално за људе који имају повишен ниво масноће у крви. Садржај холестерола у месу мангулице је нижи за 50 до 75 % у доносу на друге расе.
Мангулица је касностасна раса, спорог прираста и релативно високе конверзије хране али има изузетне предности у односу на друге расе у погледу слободног напасања у екстензивним условима држања, као и њена робусност одпорност на болести и стрес и издржљивост у погледу климатских услова. За разлику од племенитих раса немају проблема са локомоторним апаратима, њихови чврсти екстремитети омогућују узгој у равничарским и планинским условима држања.
Мангулица као аутохтона раса носи драгоцене гене по чему се и разликује од племенитих раса. Постоји ласаста, бела, суботички сој мангулица.Изузетне скромност и отпорност, без изградње скупих објеката, без великих улагања у исхрану, без додатне радне снаге, а добијамо квалитетан производ и очуваље ове свакако значајне аутохтоне расе.
Саветодавац за сточарство
Маст.инж. Верица Лазаревић
Lazarević Verica
Lazarević Verica