Zaštita borovnice od nepovoljnih biotičkih činilaca-Ivana Gligorijević

Zaštita borovnice od nepovoljnih biotičkih činilaca uključuje zaštitu od ptica,insekata,krtica i divljih životinja.
Plod borovnice je veoma privlačan za ptice,a i neophodan im je za održavanje čula vida.Sistemom obaveštavanja o postojanju zrelih plodova privlače se ptice sa velike udaljenosti (čak i do 50 km),što može imati katastrofalne posledice.U cilju zaštite od ptica preporučuje se upakivanje čitavog zasada sa protivgradnom mrežom.Ovaj vid zaštite može se koristiti i za sprečavanje ulaska skakavaca,kao i krupnijih insekata (npr.rutave bube) u periodu cvetanja i sazrevanja plodova.Mehaničko suzbijanje rutave bube najviše je u primeni,pa pored upotrebe mreža kao mehaničke barijere za njihov ulazak u zasad,postavljaju se i bele lovne klopke (posude),koje se do polovine pune vodom uz dodatak tečnog deterdženta sa mirisom limuna ili jabuke.Anti insekt mreže se takođe mogu postaviti sa bočnih i čeonih strana u zasadu kako bi se sprečio prolaz vrlo sitnih insekata,kao npr.azijske voćne mušice i lisnih vaši.Često se u svetu koristi i biosonični metod,koji podrazumeva primenu aparata i snažnih zvučnika,sa ciljem oponašanja zvuka ptice u životnoj opasnosti ili zvuka ptice grabljivice-predatora.Jedan aparat sa više zvučnih kutija dovoljan je za površinu od 4 ha zasada.Nedostatak ovog sistema je što se vremenom ptice naviknu na njega.U novije vreme u cilju zaštite od ptica koje mogu naneti štete u zasadima borovnice (npr.čvorci) primenjuje i ekološki proizvod SCARYBIRD,tzv.leteće strašilo,koje u svom letu oponaša pticu grabljivicu.Poznato je da se male ptice plaše velikih predatora poput ptica grabljivica čije prisustvo u zasadu plaši manje ptice i drži ih na odstojanju.Krtice su sisari koji žive u zemljištu i hrane se glistama i insektima.Kreću se kroz sloj zemljišta dubine do 70 cm i prave hodnike prečnika 3,5-5 cm.Na taj način prekidaju kontakt korena borovnice sa zemljištem (supstratom) i izazivaju sušenje biljaka.Povremeno iskopano zemljište izbacuju na površinu stvarajući humke-krtičnjake.Mere borbe u zasadima zasnovanim u zemljištu zasnivaju se u otvaranju kanala oko čitavog zasada dubine do 70 cm i njegovom punjenju sa šljunkom ili ukopavanju limova u zemljište oko zasada na istoj dubini,kako bi se napravila mehanička barijera.Problemi sa krticama i glodarima su jedan od razloga zbog kojih se primenjuje uzgoj u saksijama,a ukoliko su one bez dna,ispod njih se obavezno stavlja mrežica od pocinkovane žice kao barijera za prolaz zemljišnih štetočina u saksiju.Divlje životinje (srne,zečevi) takođe ugrožavaju borovnicu.Posebno su im interesantni listovi,pupoljci i mlade grančice.Najveće štete nanose tokom zime i ranog proleća.Efikasna zaštita protiv njih podrazumeva postavljanje ograde oko zasada minimalne visine 1,6 m i njeno dobro fiksiranje.Po vrhu ograde najčešće se postavlja bodljikava žica.

Ivana Gligorijević
PSSS Jagodina