Србија је била међу првим земљама у СВЕТУ која је основала свој задружни савез, а затим са још десет земаља била оснивач Међународног задружног савеза.
Зар није лепо када сте у нечему на линији са најбољима…али не само то…та линија је ишла само узлазном путањом негде до половине прошлог века, затим силазном путањом до почетка седамдесетих година.
Опште земљорадничке задруге су подржане тадашњим Амандманима на Устав ( 1972.година), јачале куповином земљишта, механизације, упостављањем школованог кадра, унапређењем стручности и знања задругара, увођењем нових технологија …раса, сорти, хибрида, мелиорацијама, оплемењивањем и очувањем земљишта. Сељаци су тада искључиво УПРАВЉАЛИ имовином коју су својим радом стварали и повећавали у СВОЈИМ задругама. Седамдесетих година Србија је доживела ,,зелену револуцију,, јер је по успеху и резултатима пољопривредника сврстана међу водеће земље Европе.
Све наведено базирано је на две кључне ствари које су у основи и једини прави пут развоја и одрзивости система задруга. Из већ горе наведеног логичан закључак је да је прва базична ствар:
Први фактор је квалитет људских ресурса у сваком смислу те речи: стручни/специјализовани/едуковани/добровољно укључени/постени/ одговорни/вредни
Други фактор одрживости јесу УПРАВЉАЧКА права задругара
Задружни принцип организовања је и данас најмоћнији модел повезивања мањих и средњих произвођача у целом свету. Поред моћних компанија, задруге су успеле да очувају своје место и тренутно су трећа економска сила на свету. Преко 800 милиона људи у свету а 90 милиона у Европи послује путем задруга.
Сузана Нешковић
Nešković Suzana
Nešković Suzana