Odnos pšenice prema vodi

Uvreženo je mišljenje kod naših poljoprivrednih proizvođača da je pšenici za njen razvoj i dobar prinos dovoljna ona količina vode koju joj nebo podari,odnosno da pšenicu nije potrebno navodnjavati.To je u suštini pogrešno mišljenje.Pšenicu treba navodnjavati.S obzirom da je područje Negotinske Krajine područje sa semiaridnom do aridnom klimom gde godišnje padne između 550 i 650 mm vodenog taloga (kiše),a i ta količina padavina je jako neravnomerno raspoređena ( prođe i po 5-6 meseci bez kiše),ova naša konstatacija dodatno dobija na težini.
Pšenica je biljna kultura koja traži dosta vlage za svoj nesmetan razvoj.Ta njena potreba za vodom izražava se preko transpiracionog koeficijenta koji se za pšenicu kreće od 400 do 1200.Ovaj koeficijent zavisi od niza faktora od kojih su najznačajniji: sorta,đubrenje i uslovi uspevanja.Pšenica će biti obezbeđena vodom ako joj padne 650 do 750 mm vodenog taloga s tom napomenom da ta količina vode treba da bude dobro raspoređena.

Pšenica će biti dobro obezbeđena vodom ako:
1. od setve do novembra meseca ima 50-200 l/m2 vode
2. od decembra do februara meseca ima 20-60 l/m2 vode
3. u martu i aprilu mesecu ima 40-100 l/m2 vode
4. od klasanja do sazrevanja ima 15-90 l/m2 vode

Voda je pšenici potrebna u toku cele vegetacije ali su te potrebe različite u određenim fazama. Mogu se izdvojiti 4 kritična perioda potrebe pšenice za vodom:
1. na samom početku vegetacionog perioda,ali i pre setve- napominjemo da je pšenici voda potrebna i pre setve iz razloga što su naša zemljišta najčešće nedovoljno vlažna za obradu i setvu.Vlaga ima veliki značaj jer je obrada zemljišta za pšenicu ( osnovna i predsetvena) dosta teška.Dalje, u vreme obrade zemljišta za pšenicu su često visoke temperature,setva se obavlja kasno i nekvalitetno,nema dovoljno vlage koju bi seme upilo pa klijanje traje dosta dugo. Minimalni vodni kapacitet zemljišta za klijanje je 30 %, ako se setva obavlja pri većoj vlazi, mora se sejati pliće, zemlja može da se isuši i onda nema klijanja semena.Često se dešava i provocirano klijanje semena,odnosno u jednom trenutku je u zemljištu bilo dovoljno vlage za normalno klijanje semena,seme krene da klija,nestane vlage i dolazi do propadanja klice.U tom slučaju je usev redak,nepravilnog rasporeda biljaka u redu i između redova,što za posledicu ima smanjenje prinosa.
2. u fazi vlatanja- u ovom periodu se ostvaruje najintenzivniji porast biljke.Ukoliko nema dovoljno vlage u zemljištu može doći do sledećih pojava: stablo će biti kraće,ako je biljka razvila veći broj bokora,bokori i donje lišće će se osušiti,biljka će biti manje otporna na bolesti i štetočine.
3. u fazi cvetanja i oplodnje- u nedostatku vode i uz visoke temperature koje tada najčešće budu, ne dolazi do oplodnje i ne obrazuje se onoliki broj klasića koji je genetski predodređen.
4. u fazi nalivanja zrna- u ovoj fazi se nedostatak vode javlja usled visokih temperatura, što za posledicu ima nepotpuno nalivanje semena i šturost zrna.Lišće žuti i gubi se, a samim tim se smanjuje i lisna površina.Manja je apsolutna težina i hektolitarska masa zrna.
Pšenicu vrlo često u svom razvoju prati suša.Suša može biti zemljišna i vazdušna.Zemljišna suša se javlja u različito vreme i zavisi od količine vodenog taloga.Vazdušna suša se javlja pri kraju vegetacionog perioda ( od klasanja pa nadalje).Najveće štete na pšenici nastaju kada se udruže ove dve suše.Prema nekim procenama ako relativna vlaga u vreme cvetanja i oplodnje padne ispod 30 %,može doći do toga da uopšte ne dođe do oplodnje zrna pšenice i tada su štete katastrofalne.
Sve napred navedeno dovodi nas do sledećeg zaključka, pšenicu treba navodnjavati.
U praksi pšenicu treba navodnjavati dva puta:
– I navodnjavanje pred osnovnu obradu sa 30-60 l/m2 vode
– II navodnjavanje na početku vlatanja sa 30-60 l/m2 vode

PSSS Negotin
Dipl.ing.polj. Vladica Gavrilović