Proizvodnja podloga nagrtanjem

Na dobro pripremljenom, plodnom i rastresitom zemljištu, koje se nalazi na oceditom mestu i u blizini vode sade se ožiljene jednogodišnje ili dvogodišnje mladice na rastojanju 250-300 x 30-50 cm. Mladice u matičnjaku mogu da se sade u jesen ili rano proleće. U proleće mladice se skraćuju na 1-2 vidljiva pupoljka iznad zemlje. U prvoj godini matičnjak se ne koristi za proizvodnju podloga, jer posađene mladice treba da ojačaju i da se dobro ukorene. Ako se mladice u prvoj godini iz bilo kog razloga nisu dobro razvile, onda se ni u drugoj godini ne koriste za proizvodnju podloga.
Posle prve, odnosno druge godine, u jesen ili rano u proleće, izbili mladari se skraćuju na jedan ili dva vidljiva pupoljka radi obrazovanja „glave“ žbuna iz koje će u toku vegetacije izbiti mladice. Kada nove mladice dostignu porast od 20-25 cm, onda se prvi put zagrću. Zagrtanje mora biti izvedeno kvalitetno i na vreme. Svaki izbojak u žbunu mora da dođe u dodir sa trošnom i umereno vlažnom zemljom, do visine od 10-15 cm.
Mladice se znatno bolje ožiljavaju, ako se pre prvog zagrtanja zemljom oko osnove mladica stavi sloj treseta ili strugotine debljine 5-10 cm, pa se onda preko njega stavi sloj zemlje. Može se primeniti i potpuno zagrtanje tresetom ili strugotinom bez zemlje, uz povremeno zalivanje. Ovakav način zagrtanja može se primeniti i kod položenica. Skidanje podloga kod ovako zagrnutog matičnjaka je mnogo lakše, a ožiljavanje podloga znatno bolje.
Matičnjak se zagrće mašinski ili ručno, s napomenom da je mašinsko zagrtanje mnogo brže, ali se tada mora izvršiti ručna popravka, odnosno korektivno zagrtanje.
Nega žbunova u matičnjaku sastoji se u redovnom zagrtanju, međurednoj obradi i okopavanju u redu, plevljenju korova, prihrani, jesenjem i prolećnom oranju, navodnjavanju i zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina.
Posle završetka vegetacije u jesen, žbunovi se odgrću i mladice odsecaju do osnove, odnosno u „glavu“. Dobro ožiljene i zdrave mladice sade se u rastilo, a slabo ožiljene se pikiraju ili koriste za reznice. Posle skidanja mladica zagrće se „glava“ žbuna zemljom, a u proleće, kada prođe opasnost od mrazeva one se odgrnu, obavi se korekciona rezidba i ostave izložene suncu, kako bi se ubrzalo kretanje i razvoj mladica. Ako se mladice ne odseku u jesen, to može da se uradi i u toku zime kada nema mraza ili rano u proleće, pre početka vegetacije. Nagrtanjem se, najčešće, proizvode podloge za jabuku, krušku, dunju i mušmulu, a ređe za ostale vrste. Ovo je jedan od najboljih načina vegetativnog razmnožavanja podloga.