Metode proucavanja fenofaze razvoja vinove loze

Za one koji su podigli zasade vinove loze važno je da poznaju kroz koje faze razvoja prolazi vinova loza. Period vegetacije vinove loze počinje kretanjem sokova u proleće a završava se u jesen sa opadanjem lišća. U toku perioda vegetacije mogu se izdvojiti sledeće faze vegetacije –fenofaze razvoja.

1. kretanje sokova (suzenje)
2. porast lastara
3. cvetanje
4. razvoj bobica
5. sazrevanje bobica
6. sazrevanje lastara i opadanje lišća

Redosled odvijanja svake fenofaze uslovljena je genetski, a dužina trajanja zavisi od sorte, lozne podloge, meteoroloških uslova idr.

1-Metode proučavanja kretanja sokova
Početak kretanja sokova – suzenje se registruje kada na preseku zrelog lastara ili na starijem delu čokota ističe sok. Kada se zemljište oko korena zagreje na 6-8 C koren počinje svoju aktivnost, počinje da raste da se grana i usvaja vodu i mineralne materije koje potiskuje u nadzemni deo čokota. Početak kretanja sokova zavisi od tempera ture vazduha i zemljišta, a zatim od fizičkih osobina zemljišta, vrste, sorte i lozne podloge. U južnijim područjima ova fenofaza počinje ranije nego u severnim. Fenofaza kretanja sokova – suzenje u proseku traje 10-20 dana.

2-Metode proučavanja aktiviranja okaca, porasta lastara i razvoja cvasti
Ova fenofaza se odvija od kretanja okaca do početka cvetanja. Počinje bubrenjem okaca i porastanjem novih lastara iz pupoljaka zimskih okaca kao i iz spavajućih pupoljaka na starijem delu čokota. Početak fenofaze se registruje kada se otvaraju prva okca. Masovno otvaranje okaca je kada se aktivira više od 50% okaca. Između sorata postoje znatne razlike u pogledu početka otvaranja okaca – aktiviranja okaca. Tako da se prema vremenu otvaranja okaca – pupoljaka mogu klasifikovati.
– veoma rano
– rano
– srednje
– kasno
– veoma kasno
3-Metode proučavanja faze cvetanja
Otvaranjem cvetnih pupoljaka odnosno opadanjem cvetnih kapica na 3-5% cvetova registruje se početak cvetanja. U našim klimatskim uslovima odvija se krajem maja i u prvoj polovini juna.
Cvetanje se ne odvija istovremeno kod svih vrsti sorti i na svim cvastima jednog čokota.
– Sorte sa ranim početkom cvetanja (Smederevka, Game crni, Burgundac…)
– Sorte sa srednjim početkom cvetanja (Rizling rajnski, Rizling italijanski, Semijon, Sovinjon, Muskat hamburg…)
– Sorte sa poznim početkom cvetanja (Muskat italija, Kardinal, Afuz ali…)
Razlike između grupa sorti mogu iznositi 5-10 dana. Većina sorti cvetanje završava za 7-14 dana a izuzetno i do 20 dana.

4-Metode proučavanja razvoja bobica
Ova fenofaza traje od zametanja bobica do početka sazrevanja – pojave šarka. U našim klimatskim uslovima odvija se početkom maja pa do polovine juna meseca. Kod veoma ranih i ranih sorti ova fenofaza traje oko mesec dana, dok kod poznih sorti traje više od dva meseca. Faza porasta bobica završava se pojavom šarka.

5-Metode proučavanja sazrevanja grožđa
Ova fenofaza se odvija od šarka grožđa do potpunog sazrevanja grožđa. U ovoj fazi sa promenom boje, menja se anatomska građa i hemijski sastav bobica. Bobice postaju slatke i ukusne za jelo.
Razlikuju se sledeći stepeni zrelosti grožđa :
-fiziološka – semenka je spremna za reprodukciju
-tehnološka – grožđe jedne sorte najpogodnije za određene vidove prerade
-puna – u bobici prestaje priliv novih količina šećera i ostalih organskih materija

U našim klimatskim uslovima fenofaza sazrevanja grožđa traje 20-60 dana.Prema vremenu sazrevanja sorte se svrstavaju u 5 grupa.
1. vrlo rane sorte – sazrevaju 10-15 dana pre Šasle
2. rane sorte – I epoha – sazrevaju istovremeno sa Šaslom
3. srednje pozne sorte – II epoha – sazrevaju 10-15 dana posle Šasle
4. pozne sorte – III epoha – sazrevaju 30 dana posle Šasle
5. vrlo pozne sorte – IV epoha – sazrevaju 45 dana posle Šasle

6-Metode proučavanja sazrevanja lastara i opadanja lišća
Ova fenofaza odvija se od pune zrelosti grožđa do opadanja lišća. Ovo je poslednja faza u godišnjem ciklusu razvića vinove loze. Karakteriše se sazrevanjem lastara, nagomilavanjem rezervnih hranjivih materija u lastarima i pripremom čokota za prezimljavanje.

Teodor Prvulović dipl.ing.polj