Za fosfor u zemljištu može se istaći da pripada grupi slabo pokretljivih elemenata, jer podleže procesu hemijske adsorpcije na alkalnim i kiselim zemljištima, pri kojoj se stvaraju teže rastvorljiva jedinjenja fosfora.
Fosfor se iz zemljišta gubi prinosom, erozijom i neznatno ispriranjem. Ispiranjem se fosfor veoma malo gubi zahvaljujući hemijskoj adsorpciji. Na glinovitim zemljištima ispiranje fosfora praktično ne postoji, a na lakim zemljištima gubi se neznatna količina.
Ispitivanjem je dokazano da fosfor iz mineralnih đubriva dospeva najviše do 30 cm dubine, pa i manje. Problem ishrane biljaka fosforom rešava se unošenjem fosfornih đubriva što bliže korenovom sistemu.
U drenažnim vodama sreću se samo tragovi fosforne kiseline. Iz lakših zemljišta ispira se 0-14, iz teških 0,3 – 8, a iz humusnih 0 – 8,5 kg P2O5/ha. Zato se može reći da se fosforna kiselina praktično ne ispira iz zemljišta, ili pak u vrlo malim količinama.
Količine iznetog fosfora prinosom nejednake su i zavise od visine prinosa, vrste i sorte gajenih biljaka, kao i količine pristupačnog fosfora u zemljištu.
Poznavanje količine iznetog fosfora, a naročito količine ovog elementa iznetog prinosom od velikog je značaja, jer to su parametri koji služe za pravilno određivanje racionalnih doza fosfornih đubriva.
Janjić Marija
Janjić Marija