Kisela zemljišta

Na kiselim zemljištima javljaju se brojni indikatori koji ukazuju na visoki stepen kiselosti. Glavni pokazatelj da se radi o kiselom zemljištu jeste reakcija leguminoza, odnosno najbolji pokazatelj je lucerka koja na zemljištima gde je pH vrednost ispod 5,0 praktično ne može da uspeva. Stalno povećanje površina pod ovakvim zemljištima rezultat je intezivne agrotehnologije, nekontrolisane upotrebe mineralnih đubriva, uticaja kiselih kiša, kao i izostanak organskih đubriva. Na kiselim zemljištima preporučuje se mera kalcifikacije koja ima za cilj da kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i neutralno. To se postiže unošenjem velike količine kreča u zemljište. Poželjno je da se uporedo sa kalcifikacijom zemljišta izvodi i mera humizacije. Razlaganjem organske materije u zemljištu se oslobađa ugljen-dioksid koji sa vodom i kalcijum-karbonatom daje kalcijum-hidrokarbonat. Pri određivanju potrebne količine materijala za kalcifikaciju treba uzeti u obzir prisustvo organske materije, mehanički sastav zemljišta i podnošljivost gajenih kultira prema kreču. Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, gašeni kreč, pečeni kreč, laporac, saturacioni mulj i druga sredstva. Količina krečnog materijala je određena prema stepenu kiselosti tj.pH vrednosti zemljišta. Najčešće se za kalcifikaciju koristi 5-15 t kalcijum-karbonata, 2-4 t kalcijum-oksida ili 7-17 t saturacionog mulja. Najbolje vreme za izvođenje ove mere je posle žetve ozimih žitarica, jer ima dovoljno vremena za aktivaciju kalcijuma iz đubriva do setve jarih useva. Kalcifikacija može da se izvodi i u jesen posle berbe kukuruza i ostalih kultura.