Plavo prskanje se izvodi iz dva osnovna razloga. Prvi je dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko rana koje su nastale opadanjem lišća, pukotina od ranijih bolesti, mraza i ostalih mehaničkih oštećenja. Drugi razlog je zaštita od patogena koji se bez ovog prskanja vrlo teško suzbijaju
Plavo prskanje je potrebno obaviti naročito ukoliko su jeseni blage sa višom temperaturom. Patogeni mogu dospeti na osetljive delove voćaka i ostvariti njihovu zarazu. Da se infekcije ne bi ostvarile, patogeni se moraju uništiti na mestu njihovog prezimljavanja. Ako se zaraza ne ostvari tokom zime, zbog niskih temeperatura, prezimeli organi patogena infekciju ostvare vrlo rano u proleće, pre nego što se počne sa prolećnom zaštitom voćaka.
Za uspešno plavo prskanje je neophodno detaljno i potpuno pokriti preparatom sve nadzemne delove voćaka. Svaki deo krošnje treba potpuno tretirati tako da krošnja posle tretiranja dobije plavu boju. Netretirani deo može biti izvor infekcija za narednu sezonu. Pokrovnost je jedan od preduslova za uspeh u zaštiti kod plavog prskanja.
Tretiranje se obavlja po lepom vremenu, kada su voćke suve i kada je temperatura iznad 10oC. Voćke se tretiraju sve dotle dok se potpuno ne pokvase, zbog toga se često i koristi termin da se voćke trebaju “okupati” rastvorom preparata..
Za ovaj tretman se preporučuje preparati sa aktivnom materijom bakarni hidroksid koji ima baktericidno i fungicidno delovanje.
Plavo prskanje se obično izvodi u novembru. Najbolje vreme za tretiranje je posle pojave prvih jesenjih mrazeva, kada lišce opadne. Ukoliko se na stablu nalazi puno lišca, prskanje se ne preporucuje jer se, u tom slucaju, na lišcu zadrži velika količina preparata koja bi inače trebalo da dospe na grane, grančice i pupoljke i druga skrivena mesta gde se patogeni nalaze
Jovičić Marinko
Jovičić Marinko