Ova invazivna vrsta potiče sa azijskog kontinenta. U svojoj postojbini je umnožavana kao korisna vrsta –predator u nameri da smanji brojnost štetnih lisnih vašiju na gajenim biljkama.
Kao takva se i počela koristiti u celom svetu pa je u Evropu stigla 90-tih. U Evropi se vrlo brzo raširila i počela je da potiskuje evropsku vrstu bubamare.
Azijska bubamara hrani se lisnim i štitastin vašima, lisnim buvanma, paucima. Veoma je proždrljiva i predstavlja opasnost za korisnu entomofaunu. Ona je u nedostatku hrane i kanibalna vrsta.
U poznu jesen oštećuje plodove voća, najveće štete čini na grožđu koje se koristi za spravljanje vina jer se u bobici ugnezdi, nevidljiva je, a utiče i na kvalitet vina jer ako se nađe u masi za grušenje pogoršava kvalitet dajući gorčinu vinu.
Pred zimu sa okuplja u brojne kolonije, može da prezimi i napolju, ali pokušava da uđe u toplija skloništa, kuće, nadstrešice, oluke, ispod prozorskih okna i bira za to osunčane strane fasada. Pri mehaničkom uništavanju ispušta izlučevinu koja deluje alergeno na čoveka tako što izaziva rinokonjuktivitis. U izlučevini koja je žute boje nalaze se paraziti koji su otrovni za druge insekte. U toj izlučevini potvrđeno je i prisustvo prirodnog antibiotika harmonina koji Harmoniji axiridis pruža izrazitu otpornost.
Rešavajući jedan problem narušena je prirodna ravnoteža pri čemu je došlo do pojave štetnosti u više oblasti.
Ova invazivna vrsta je izrazito adaptivna na različite uslove i prema tome njen areal rasprostranjenja se širi, i njen uticaj je direktan ili indirektan za populacije korisnih insekata. Ovo su dovoljni razlozi da se ovoj insekatskoj vrsti prida značaj i pokuša da se kontroliše njen uticaj kako na korisnu entomofaunu tako i na ljudsku populaciju.
PSSS Šabac, Slavica Maksimović
Maksimović Slavica
Maksimović Slavica