Gaji se na Balkanu u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj, Albaniji, Rumuniji. Zastupljena je Plovdina sa crvenom ali i varijetet sa tamnijom bojom pokožice, odnosno crna plovdina. Plovdina po vremenu sazrevanja pripada grupi srednje poznih sorata vinove loze, specifična je po velikoj rodnosti najnižih okaca na lastaru, samim tim ima redovan, stabilan i dobar prinos. Samim tim rezidba za rod na kratke kondire odgovara može biti čak i do 20t /ha roda.
Lakši tipovi zemljišta, delimično strukturna odgovaraju ovoj sorti : karbonatne smonice, gajnjače, šljunkoviti deluvijumi, peskovita. Na proizrokovače privredno značajnijih gljivičnih bolesti plamenjaču i pepelnicu je srednje osetljiva, međutim a na sivu plesan je prilično osetljiva, naročito u uslovima vlage krajem leta. Na zimske mrazeve je osetljiva, okca mogu izmrznuti na -15 do -18°C, zavisno od kondicije vinograda i samih čokota.
Kod nas plovdina uglavnom je u proizvodnji na manjim vinogradima gde se zbog malog udela ukupnih kiselina u širi(4 do 5 g/l), sadržaj šećera je isto manji 15 do 18% . Samim tim vino manje sadrži alkohola, ima svetlocrvenkastu nijansu, neutralnog ukusa, siromašno na mirisu tako da daje uglavnom deo sirovine za bela stona vina, odnosno korisi se za kupažu. Vinogradari ali i potrošači na lokalu tradicionalno koriste plovdinu kao stonu sortu za potrošnju.
Goran Svetozarević
Svetozarević Goran
Svetozarević Goran