Hemijski sastav plodova voća i značaj u savremenoj ishrani ljudi

Voće od davnina je bilo zastupljeno u ishrani ljudi od sakupljanje prvih samoniklih autohtonih plodova određenog lokaliteta, pa do savremene voćarske proizvodnje i mogućnosti da na trpezi imamo voće iz čitavog sveta. Voće u svežem stanju i u svom prirodnom obliku sadrži sve komponente koje obezbeđuju normalno funkcionisanje ljudskog organizma. Voće obezbeđuje gradivne sadržaje ( belančevine ), energetske ( šećeri, ulja i druge ugljenohidrate ) i zaštitne ( vitamini i mineralne materije ). Savremena ishrana ljudi posrazumeva obavezno prisustvo voća kod sadržaja dnevnog obroka. U prošlosti je čuvek trošio dosta energiju na teške fizičke poslove, sada u eri savremenog doba, automatike, robotike čovek sve manje troši energiju u fizičkom pogledu za obavljanju redovnih delatnosti. Pa tako može zbog neadekvatne ishrane, neprilagođene životnim uslovima, veoma se često javljalju oboljenja kod ljudi, gojaznost, oboljenja krvnih sudova, oboljenje srca i probavnog trakta. Zbog svega ovog ogromna je uloga voća u jačanju odbrambenog sposobnosti organizma. Voće po prirodi sadrži dosta vitamina od provitamina A do vitamina B1, B2,C i E. Posebno je značajan sadržaj vitamina C, čija dnevna potrošnja organizma odraslog čoveka iznosi oko 50 mg ( 80 kg telesne mase ). Ovaj vitamin ima značaj u opštem jačanju odbrambenih sposobnosti organizma. Neke voćne vrste ( Jezgrste) imaju visok sadržaj vitamina E koji pospešuje regeneraciju pa gu zovu i vitaminom mladosti. Plodovi svih voćnih vrsti sadrže ovaj vitamin. Pa tako na 100 gr jestivog dela ploda sadržaj vitamina C se kreće kod jabučastih voćnih vrsti se kreće od 10 – 20 mg, jagodasto voće od 10 – 50 mg sem ( crna ribizla 150 – 400 mg i aktinidija od 200 – 400 mg), citrusi od 40 – 50 mg i šipurak od 1000 – 1200 mg. Voće uspešno reguliše pH vrednost krvi, preko svoje mineralne komponente. Sadržaj mineralnih soli u voću se kreće 0.3 do 0,7 procenata a najviše kod jezgrastih voća. Posebno je značajan sadržaj Kalijuma koji utiče na rad srčanog mišića, bubrega i prenošenje nervnih impulsa, kao i sadržaj Gvožđa koji je važan sadržaj krvi i Joda koji je značajan za regulisanje rada tiroidne žlezde ( štitnjače). Svojim sadržajem voće pozitivno deluje na rod i drugih žlezdi, od čijeg rada zavisi i stvaranje hormona, kao značajnih regulatora brojnih funkcija organizama, koji pomažu ostranjivanje štetnih toksičnih materija koje se stvaraju u organizmu. Plodovi koštičavih voćnih vrsti konkrentno šljive laksativno deluju na probavni trakt u regulisanje crevne flore. Moramo istaći da voće pruža kompleksnu ishranu, a ima nisku energetsku vrednost sem jezgrastih voćaka, i time sprečava gojaznost, bolest koja se sve više, javlja kod ljudi a i dece u poslednje vreme. Voće se koristi kao dijeta za odbacivanje suvišne gojaznosti, gde dnevni obrok čini voće. Pored gore navedenog voće sadrži i druge korisne sastojke pektine ( 0,8- 2 ) procenata , masti ( 0,1 – 0,5 ) procenata, kod oraha mnogo više, fermente, aromatske materije i bojene materije. A najznačajni sadržaj voća je da sadrži zdravu sterilnu vodu kojom se uspešno može ugasiti žeđ. Sadržaj vode u voću se kreće od 4 – 6 % kod jezgrastog voća pa do 85 – 88 % kod jagodastih voća, a sve ostale voćarske kulture imaju sadržaj vode od 80 do 85 %. Savremena ishrana čoveka puna stresnih situacija, u budućem periodu je nezamisliva bez korišćenje voća u pogledu nutritivno izbalansiranog obroka u cilju zdravog i bezbednog života. Voće je najkorisnije organizmu kao sveže, suvo ili prerađeno. Sveže voće je sezonskog karaktera ali dobar deo voćnih kultura, savremenim oplemenjivanjem voća, čuvanjem u savremenim komorama i hladnjačama, tradicionalno na gazdinstvu, nalazi se potrošačima u ponudi tokom dužeg vremenskog perioda tokom godine.
PSSS Leskovac Savetodavac iz voćarstva i vinogradarstva Aleksandar Mitić