Supstrati za setvu i rasađivanje

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 3 godine ranije by Kovačević Bratislav.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #518257
    Kovačević Bratislav
    Učesnik

      Супстрати за сетву и расађивање

      Супстрат је у ствари подлога у коју се сеје поврће и у којој оно остаје до пикирања или расађивања.
      Па тако, у производњи парадајза, паприке и плавог патлиџана могу се користити две врсте супстрата – за сетву и пикирање, а код краставца, диње и лубенице нема потребе за пикирањем и користи се само један супстрат.
      Главна разлика између њих је у величини честица. Ситнија гранулација (пречника до пет милиметра) користи се за сетву ситнијег семена, док се грубља гранулација (пречника до десет милиметра) користи за крупније семе.
      Карактеристике супстрата наравно директно утичу на његов квалитет. Најважније карактеристике јесу: пх вредност, структура и састав, водно – ваздушне особине, састав и количина хране.
      За ову сврху најбољи је супстрат чија је пх вредност благо кисела.
      У производњи биљака које у супстрату проводе дуже времена (парадајз и паприка), велику пажњу треба посветити квалитету воде за заливање. Што се тиче водно – ваздушног режима, он зависи од садржаја светлих и тамних тресета у супстрату и њихове структуре. Да би се спречило пресушивање, у њега се додају специјални оквашивачи који одржавају влажност и омогућавају лакше поновно квашење. Када се залије, квалитетан супстрат део воде задржава а сувишну отпушта. Па тако, у њему остају оптималне количине воде и довољно пора са ваздухом.
      Количина хране у супстрату мора да одговара захтевима биљака које гајимо. Један од проблема у производњи расада који се најчешће јавља је превелика количина хране у смеши у коју сејемо или пикирамо биљке. Тако труле најпре ивице листова, а затим се биљке гуше. Зато што велика количина хране онемогућава биљке да на нормалан начин усвајају воду па се гуше. Готов супстрат може да замени земљишна смеша која се прави у домаћинству и њоме пуне контејнери. Може да се прави се од плодне баштенске земље, лединске земље (припрема се током лета и слаже у гомиле уз пластеник), згорелог стајњака, компоста, тресета и речног песка. Није добро користити земљу на којој су се употребљавали хербициди.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.