Tečna organska đubriva

Tečna organska đubriva

Jedno od najpoznatijih tečnih organskih đubriva je osoka. Osoka nastaje od tečnog dela stočnih fekalija koje ne upija prostirka već se sakupljaju i čuvaju u jami-osočari. Za razliku od stajnjaka, u osoki skoro svi elementi su u lako pristupačnom obliku za biljke, kao kod vodorastvorljivih mineralnih đubriva, pa je ona veoma pogodna za prihranjivanje.
Ukoliko se osoka koristi za prihranu, mora se razblažiti kako bi se sprečila pojava oštećenja na listovima biljaka. Razblaživanje se vrši vodom u odnosu 1:1-2. Međutim, ne preporučuje se prihrana osokom povrtarskih kultura, kao ni krmnog bilja u odmaklim fazama razvoja (sem u periodu pre kretanja vegetacije).
Ako se osokom đubri zemljište bez kulture, odnosno pre setve, razblaživanje nije potrebno. Iznošenje i rasturanje osoke treba da se vrši po oblačnom i hladnom vremenu i potrebno ju je odmah zaorati ili zatanjirati kako bi se sprečilo gubljenje azota.
Pored osoke, tečna organska đubriva su i rastvori živinskog đubriva,komposta i humusa, kao i biljni ekstrakti koji osim što su bogati hranljivim materijama, sadrže specifične materije koje utiču na rast i razvoj biljaka, a imaju i fitocidno dejstvo. U ove svrhe koriste se: valerijana, kopriva, maslačak, gavez, komorač, kamilica, kupusnjače i neven i dr.
Ova đubriva mogu se kupiti kao gotova ali se jednostavno mogu napraviti i na sopstvenom gazdinstvu. Najčešće se pre upotrebe moraju razrediti i to 1 litar na 5-20 litara kišnice (meke vode), dok je za folijarno prihranjivanje potrebno i veće (1:50). Koriste se za prihranjivanje, između redova i biljaka, sistemom fertigacije kroz sistem za navodnjavanje i folijarno, tj. preko lista. Ova đubriva treba koristiti u jutarnjim ili večernjim časovima, pri oblačnom vremenu bez vetra.