Važnost sprovođenja analize zemljišta

Važnost sprovođenja analize zemljišta

U ovoj godini smo svedoci promene klimatskih uslova u gajenju kulturnih biljaka ( visoke letnje temperature, neravnomerno rasporedjene padavine , deficit zimske vlage zemljista). Iz svega ovoga proizilazi borba u nicanju, plodonosenju odnosno ostvarenju pozitivnog prinosa kako ekonomskom tako I tehnoloskog. U svim prethodnim godinama malo se vodilo racuna o kvalitetu zemljista I plodnosti zemljisnog rastvora za sve tipove zemljista. Zato se struka zadnjih godina Trudi da objasni zasto je potrebno raditi analizu plodnosti I Koliko je ona vrlo bitna u svim ratarskim I povrtarskim procesima proizvodnje. Bez analize zemljišta svaka priča o biljnoj proizvodnji bi bila neozbiljna. Stoga ćemo naglasiti zašto vršimo hemijsku analizu svog zemljišta. Usled dugodišnjeg gajenja biljnih kultura, zemljište se osiromašuje prirodnim sadržajem hranljivih elemenata. Nedostatak hranljivih elemenata može nastati i usled ispiranja u dublje slojeve zemljišta, kao i obrazovanjem nepristupačnih oblika za biljku. Kako bi postigli očekivane/planirane rezultate a istovremeno očuvali plodnost zemljišta, u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, sve su veći zahtevi za agrohemijskim analizama zemljišta (sadržaj ukupnog azota, fosfora, kalijuma, kalcijumkarbonata, pH vrednost i sadržaj organskih materiija), kao i analizom biljnog tkiva, a zbog racionalne prihrane kultura koje se gaje. Ishrana biljnih kultura se može ispravno izvesti kada se utvrdi raspoloživa količna hranljivih materija u zemljištu, brzina menjanja količine raspoloživih hranljivih materija (usvajanje, ispiranje,…), i količine hranljivih materija neophodnih za prihranu. Đubrenje direktno utiče na plodnost i strukturu zemljišta, reguliše trajanje vegetacije i optimalni porast vegetativne mase, pojačava otpornost kultura prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama, a doprinosi boljoj rodnosti i kvalitetu. Zbog toga je redovno đubrenje postala obavezna agrotehnička mera. Kod izbora vrste đubriva i načina primene, moraju se uvažiti kako agronomski tako i ekonomski razlozi, radi racionalizacije u proizvodnji. Jedan factor je vrlo bitan a to je pH vrednost koja se zbog duge nemarnosti potiskivala a svi dobro znaju da na ovim prostorima jedino borovnici odgovara kiselo zemljiste sve ostalo trazi neutralnu vrednost pH. Naglasavam da je jedna od bitnih stavki popravka zemljista u odnosu nap h vrednost svi ostali parametri se lako nadomeste kako bi proizvodnja bila opravdana.
I ovako možemo nabrajati dugo dobre strane uzorkovanja i ispitivanja svog zemljšta u funkciji ostvarivanja što većeg kvaliteta i kvantiteta svojih plodova, jer morate priznati da se mali broj poljoprivrednih proizvoda gaji zbog ukrasa, i nije isto dobiti prinose duplo veće od proseka sa istim ulaganjima.

Dipl. ing Jovan Sušić