Štete od divljači na poljoprivrednim kulturama

Iz godine u godinu, na poljoprivrednim usevima, (posebno na kukuruzu), sve veći je broj šteta koje nastaju kao posledica ulaska divljači (posebno divljih svinja) na parcelu.
Štete od divljači na poljoprivrednim kulturama nastaju kad divljač na bilo koji način smanji prinos poljoprivredne kulture i tako prouzrokuje izvestan materijalni gubitak vlasniku te poljoprivredne kulture.
Članom 88. stav 1. Zakona o divljači i lovstvu predviđeno je da pravno odnosno fizičko lice kome je divljač prouzrokovala štetu ima pravo na naknadu štete samo ako je preuzelo propisane mere za sprečavanje propisane štete od divljači.
Pravilnikom o merama za sprečavanje štete od divljači i štete na divljači i postupku i načinu utvrđivanje štete od divljači, predviđeno je da vlasnik i korisnik imovine, radi sprečavanja štete od divljači, redovno kontroliše stanje svoje imovine i organizuje njenu zaštitu i čuvanje u skladu sa Zakonom kojim se uređuje lovstvo i odredbama ovog pravilnika, i to:
– zaštitom povrtnjaka, rasadnika, voćnjaka, plantažnih zasada i vinograda na način koji sprečava prolaz dlakave divljači;
– prilagođavanjem izbora biljne kulture koju zasejava ili sadi prirodnom okruženju koje se nalazi oko poljoprivredne površine koju obrađuje, na način da se izbegnu ili u najvećoj meri smanje mogući rizici od šteta od divljači;
– uklanjanjem useva i plodova sa površina u lovištu i u neposrednoj blizini lovišta u agrotehničkom roku;
– korišćenjem mehaničkih i hemijskih sredstava (repelenata) koja odbijaju divljač od useva, zasada i mladih stabala i to na način propisan pisanim uputstvom proizvođača;
– vezivanjem pasa pored useva;
– korišćenjem vidljivih plašila, svetlosnih i zvučnih uređaja;
– kontrolisanim spaljivanjem materijala čiji dim i gasovi odbijaju divljač;
– postavljanjem elektroograda (elektropastira);
– korišćenjem mehaničkih sredstava za pojedinačnu zaštitu stabala voćaka i drugih sadnica (alufolija, metalne trake, plastične trake, plastična folija, plastični ili papirnati džakovi, šiblje, kukuruzovina i drugi materijali);
– čuvanjem domaćih životinja uz stalno prisustvo pastira i pasa čuvara;
– zatvaranjem domaćih životinja u toku noći u obore izgrađene na način da se onemogući ulazak bilo koje vrste divljači koja prouzrokuje, odnosno može da prouzrokuje štetu na domaćim životinjama;
– sprovođenjem ostalih mera zaštite.
Štete od divljači na poljoprivrednim parcelama uglavnom se odnose na parcele koje su uz rubni deo šume ili su u njenoj blizini.
Šteta na biljkama jednogodišnjih usevima koju nanese divljač je stopostotna, a šteta u samom usevu na parceli zavisi od broja oštećenih biljaka ili pak površine na kojoj je evidentirano oštećenje. Šteta na višegodišnjim usevima zavisi od načina i mesta oštećenja, kao i od broja oštećenih biljaka.
Neophodni podaci za procenu štete utvrđuju se prvo vizuelnim pregledom na licu mesta. Na parceli na kojoj je nastala šteta se procenjuje i utvrđuje uzrok štete (divljač, domaće životinje, biljne bolesti ili štetočine), a zatim se utvrđuje veličina oštećene površine, prinos koji bi bio da nije bilo štete, i na kraju procenat štete i iznos novčane naknade.
Poljoprivredni proizvođač je u obavezi da preduzme sve propisane mere u cilju zaštite svog useva na parceli. Samo ako je preuzeo propisane mere poljoprivrednik, može da zahteva 100% naknadu štete za uništen usev od divljači.
U momentu kada konstatuje ili sumnja da je divljač oštetila usev, poljoprivrednik podnosi Zahtev za naknadu štete korisniku lovišta i to u roku od deset dana od dana nastanka štete. Uz zahtev za naknadu štete prilaže odgovarajuću dokumentaciju kojom dokazuje nastanak štete od divljači. Ako zahtev za naknadu štete nije usvojen u celini, ili ako se po njemu ne zaključi sporazum, odnosno poravnanje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, poljoprivrednik može podneti tužbu kod nadležnog suda.
Korisnik lovišta u kome je nastala šteta od divljači bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema zahteva za naknadu štete, obrazuje tročlanu stručnu komisiju za utvrđivanje uzroka štete i procenu vrednosti pričinjene štete. Komisija bez odlaganja, a najkasnije u roku od 12 sati pre planiranog početka uviđaja obaveštava podnosioca zahteva za naknadu štete i lovnog inspektora o vremenu i mestu vršenja uviđaja. Komisija je u obavezi da sprovede uviđaj u roku od 24 sata od njenog obrazovanja i da sačini zapisnik o uviđaju.

Štete od divljih svinja

Divlje svinje su svaštojedi. Konzumiraju biljnu hranu (žir, kesten, ratasrki jednogodišnji usevi kukuruza i pšenice), životinje koje mogu svladati, pa čak i leševe drugih životinja. Pretežno su noćne životinje sa jakim nomadskim nagonom. U potrazi za hranom, divlje svinje za 24 sata mogu da pređu i do 50 km. Borave u šumama s visokim deblom koje su bogate niskim rastinjem, a vrlo često ulaze u obradive površine, voćnjake i livade na kojima prave štetu. Divlje svinje riju, gaze i uništavaju sve pred sobom.
Divlje svinje najviše i najveće štete prave u fazi mlečno voštane zrelosti kukuruza. Prilikom upada u parcelu veliki broj stabljika kukuruza divlja svinja obori, delimično zagrize pojedine klipove. Najveća šteta nastaje zbog lomljenja stabljika.
Štete na ozimim žitaricama prisutne su, posebno na parcelama gde su zaorani ostaci kukuruza, kao predkultura u setvi ozimih žitarica. Divlja svinja ima dobro razvijen njuh, pa oseća i na većoj dubini ukišeljena zrana ili klipove kukuruza. Da bi došla do hrane, u toku zime i ranog proleća ona prerije parcelu za ozimim žitima i na taj način napravi štetu.

mr Violeta Petrović-Luković