POSTRNA SETVA

POSTRNA SETVA

Postrnom setvom racionalnije koristimo poljoprivredne površine i utičemo na vodni režim zemljišta.Neobrađeno i neposejano zemljište vrlo brzo gubi vlagu, a u vlažnijim godinama nezasejane parcele brzo postaju zakorovljene. Ograničavajući faktor postrne setve u našim uslovima je vlaga,pa je u suvom ratarenju ovakva proizvodnja rizičnija i teško izvodljiva. U postrnoj setvi je najzastupljeniji kukuruz, ali se uspešno gaje i krmni sirak i sudanska trava. Ova proizvodnja može biti posebno uspešna na parcelama gde su prethodno gajeni ozimi stočni grašak ili gahorica za košenje. Posle kosidbe ovih useva treba ukloniti biljnu masu i poorati parcelu na petnaestak centimetara, pripremiti zemljište, posejati i povaljati parcelu. U ovom slučaju kukuruz đubriti manjom količinom mineralnih đubriva u odnosu na klasičnu proizvodnju, jer u zemljištu još ima zaliha hraniva od prethodnih useva. Za postrnu setvu treba sejati hibride ranijih grupa zrenja – 100, 200 i 300, jer samo oni mogu dostići punu voštanu zrelost pre pojave prvih mrazeva. Kukuruz posejan postrno najčešće se koristi za spremanje silaže od cele biljke. Ne povećavati gustinu sklopa u odnosu na aprilsku setvu.