Nega vinove loze nakon elementarnih nepogoda

Nega vinove loze nakon elementarnih nepogoda
Trenutne vremenske prilike, kojih smo svedoci sa temperaturnim kolebanjima od nekog prohladnog, tmurnod I relativno kišovitog vremena pa do ovih predhodnih dana sa ekstremno visokim temperaturama i preko 40 stepeni na otvorenom i deficitim vodenog taloga, predstavljaju idealne uslove kojih smo svedoci za pojavu elementarnih nepogoda.Vremenske nepogode praćene olujnim vetrom i gradom mogu naneti velike i dugotrajne štete zasadima vinove loze. Na čokotu vinove loze nalazi se mnogo zeljastih delova koji mogu biti oštećeni vetrom i gradom, a najosetljiviji su mladi lastari, cvasti i tek formirani grozdovi.
Ako vinograd pretrpi štete od oluje i grada mora se posebno negovati kako bi se ta šteta što više umanjila i eliminisale štetne posledice, a oštećeni delovi što pre oporavili i vratili u funkciju.
U zavisnosti od vremena kada je grad pao, kao i od stepena povređenosti organa vinove loze preduzimaju se sledeće mere:-
– Ako je grad pao u početku vegetacije, kada je dužina lastara 10 do 15 cm, ne treba preduzimati nikakve posebne mere rezidbe, jer se iz suočica i drugih tačaka rasta razvijaju novi lastari, a da bi se pospešilo njihovo kretanje neophodno je vinograd prihraniti azotnim đubrivom;
– Ako je grad pao pred samo cvetanje i uništilo lisnu masu i cvasti,zelene lastare orezati na dva okca i izvesti zaštitni tretman od biljnih bolesti i štetočina. Takođe, treba izvesti i prihranjivanje azotnim đubrivom kada se na izbilim lastarima formira 6 do 8 listova. Najmanje polovinu lastara zalomiti kako bi se izazvalo kretanje rodnih zaperaka. Na ovaj način može se dobiti solidan prinos i u godini kada je pao grad;
– Svi lastari koji su manje oštećeni, listovi i cvasti ili grozdovi se ne diraju već samo štite od bolesti i štetočina i normalno donose rod;
– Lastari koji su puno ogoleli i imaju puno površinskih rana se takođe orezuju na dva okca radi formiranja rodnih zaperaka. Ovo su sve neke od situacija obično do kraja juna meseca u godinama sa vremenski normalnim kretanjem vegetacije I one mogu da doprinesu koliko-tolliko do smanjenja materijalno pričinjene štete.
– Ako dođe do pojave grada u fazi intenzivnog porasta bobica ne preporučuje se rezidba lastara;
– Rezidba se ne preporučuje ni kada se grožđe nalazi u fazi šarka ili zrelosti;
– Veoma je bitno odmah posle grada, što je pre moguće, isprskati lozu bakarnim preparatima ili drugim adekvatnim fungicidima kako bi se sprečio razvoj bolesti koje se javljaju posle grada, a jedna od njih je i bela trulež koja ako grad padne u vreme šarka za dva do tri dana može da uništi svo grožđe.Važno je napomenuti da vinograd koji pretrpi štetu od grada mora imati poseban tretman i u njemu mora biti primenjena puna agrotehnika i mere nege da bi loza u sledećoj vegetaciji imala normalan razvoj, a lastari normalno prezimeli bez oštećenja od mraza. PSSS Smederevo, dipl. inž Marković Boban