- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 3 godine, 6 meseci ranije by Miladinović Milanka.
-
AutorČlanci
-
24.06.2021 u 17:22 #517784Miladinović MilankaUčesnik
Setva postrnih kultura ima za cilj da se na istoj parceli ostvare dve žetve u toku godine, ili da se postni usev koristi kao zelenišno đubrivo. Izbor useva za postnu setvu je najčešće uslovljen granom proizvodnje kojom se bavi gazdinstvo, tako da se ratarska gazdinstva najčešće odlučuju za setvu sorti i hibrida kraće vegetacije i to: kukuruza, soje, krmnog sirka, jarog stočnog graška; a povrtarska gazdinstva za: cveklu, pasulj i kupusnjače. Što se tiče postrne setve namenjene zelenišnom đubrenju, najpogodnije su sledeće kulture: krmna repica, krmna ogrštica, bela gorušica, uljana rotkva, heljda.
Ono što je obavezno obezbediti u našim uslovima za proizvodnju postrnih useva jeste mogućnost navodnjavanja, jer manjak vlage i visoke temperature utiču na brzo isušivanje površinskog setvenog sloja i otežavaju klijanje i nicanje posejanih kultura. Prednost u ovom slučaju imaju parcele sa visokim nivoom podzemnih voda i parcele pored reka ili potoka.
Agrotehničke mere koje se obavljaju prilikom pripreme zemljišta za postrnu setvu, moraju se obaviti u što kraćem roku zbog iskorišćenja i očuvanja zemljišne vlage. Naime, odmah nakon žetve (najbolje istog dana), treba poorati zemljište i obaviti i predsetvenu obradu. Setvena norma u postrnom roku je veća za 10 do 30 % u odnosu na glavni rok setve, jer se očekuju gubici u periodu od setve do nicanja.
Posle setve, preporučuje se (u zavisnosti od stanja vlage u zemljištu), da se zemljište povalja rebrastim valjcima, zbog boljeg kontakta semena i zemljišta (naročito prilikom setve biljaka koje imaju sitno seme). Kako ove kulture ostvaruju niže prinose, đubrenje je skromnije ili čak za neke postrne useve nij ni potrebno. Najvažnije je ustvari, đubrenje azotnim đubrivima i potrebna količina ovih đubriva treba da iznosi od 30 do 60 kg/ha, ukoliko je predkultura na parceli bila ozima žitarica, a prilikom obrade su u zemljište uneti i žetveni ostaci, količinu azota treba povećati za 20 do 30 kg/ha, radi bolje mineralizacije istih. Gazdinstva koja se bave stočarstvom, pre obrade mogu pođubriti zemljište osokom i na taj način zameniti korišćenje mineralnih đubriva.
Milanka Miladinović
PSSS Jagodina -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.