Zadruga u funkciji poljoprivrednom gazdinstvu – Rašić Suzana

Zadruga u funkciji poljoprivrednom gazdinstvu – Rašić Suzana

Poljoprivredna proizvodnja je prva privredna grana kojom se čovek bavio. To je osnovni razlog zašto ljudi smatraju da se mogu baviti poljoprivredom na svoj, tradicionalni način, bez da su upućeni u ovu važnu privrednu delatnost koja je do danas dostigla visoke tehničko-tehnološke napretke. Kako je lični interes proizvdjača da u kratkom vremenskom periodu predju na viši nivo proizvodnje, što je u današnjim uslovima prisutno na našim prostorima, mnogima predstavlja problem koji teško mogu da prevazidju sami.
Najbolji metod za najbrži napredak je dobrovoljno udruženje u zadruge u kojima svaki član učestvuje neposredno i koje zajedničkim poslovanjem po načelu uzajamne pomoći unapredjuju i štite interese zadrugara, u cilju ostvarivanja svoje lične i zajedničke dobiti a u skladu sa zakonom i pravilima zadruge.
Zadruga može da doprinese unapredjenju gazdinstva u snabdevanju, prodaji i ličnom napredku što dovodi do boljeg poslovanja porodičnog gazdinstva. Zadrugar meže u potpunosti ili delomično poslovati putem zadruge, tj. putem zadruge prodavati svoje proizvode, odnosno usluge, nabavljati proizvode ili koristi usluge potrebne za obavljanje svoje poljoprivredne delatnosti. Svojstvo zadrugara stiče se osnivanjem zadruge ili pristupanjem zadruzi.
Najčešći povod za udružuje u zadrugu je radi tržišta. Da bi proizvodjač došao do tržišta mora investirati u smeštajne kapacitete, doradu, preradu, hladnjače, trgovačku infrastrukturu, a to ne može uspešno uraditi svako gazdinstvo posebno. Zadruga kao oblik udruživanja nudi najveću stabilnost i sigurnost proizvodjaču. Uloga zadruge je prijem i osiguranje plasmana proizvoda proizvedenih na gazdinstvima zadrugara. To će se najlakše osigurati ako zadruga može za više proizvodjača organizovati preradu njegove sirovine, odnosno proizvodnju poluporoizvoda ili gotovog proizvoda. Time bi se ublažio sezonski pritisak na tržište, ujednačile bi se cene tokom godine i stabilizovale bi se ponuda i potražnja, što bi uticalo na povećanje cene i obrta kapitala koji je krajnji cilj proizvodnje. Predmet poslovanja zadruge može biti obavljanje svake delatnosti koja nije zakonom zabranjena.
Prodaja robe porodičnih gazdinstava je pred manjim ili većim ograničenjima u uslovima široko otvorenih vrata spoljnoj konkurenciji. Kada je u pitanju prodaja na udaljenijem tržištu, na kome su cene znatno povoljnije, pretežnom broju poljoprivrednika takva tržišna situacija nije od koristi zbog neobaveštenosti, neraspolaganja prevoznim sredstavom, nedostatka radne snage koja bi se posebno angažovala na prodaji robe na tom tržištu i zbog skromne količine robe čiji je prevoz na većoj daljini nereitabilan.
Manje poznavanje tržišnih mogućnosti nisu jedina ograničenja za porodična gazdinstva. I angažovanje dela radne snage na prodaji jeste svojevrsna teškoća za pojedina gazdinstva jer poslovi prodaje na malo zahtevaju relativno veće odsustvovanje iz proizvodnje. To je problem za mala i srednja gazdinstva, sa oskudnom radnom snagom, naročito u vremenu sezonskih radova na imanju. Time su velikom broju gazdinstva povoljnije tržišne prilike na udaljenijim mestima prodaje manje dostupne, što nije isti slučaj sa zadrugom.
Objedinjena preko zadruge, ponuda većih količina roba porodičnih gazdinstava će svakako uspešnije naći put do kupca. Ako je ponuda stabilna i prihvatljiva u pogledu količine, kvaliteta i cena, tražnja kupaca je postojano usmerena ka takvim ponuđačima. Ovo naročito važi za nastup prema industriji koja preradjuje poljoprivredne sirovine. Dobro organizovane zadruge po pravilu mogu da ostvare uspešniji plasman objedinjene robe porodičnih gazdinstava u veće količine. Za male količine roba pojedinih ponudjača, kupcima se, zbog većih trškova prevoza po jedinici robe, ne isplati pojedinačna kupovina na imanjima.
Zadruga može da olakša snabdevanje porodičnih gazdistava time što je u nabavci usmerena na njihove karakteristične proizvodne potrebe za materijalom i poljoprivrednom opremom.
Zavisno od tehničke opremljenosti zadruge, poljoprivrednici su u mogućnosti da koriste mašinske usluge u obavljanju pojedinih radnih operacija odgovarajućom mehanizacijom za pripremu zemljišta, ubiranje plodova i preradu nekih proizvoda. Korišćenjem mašinskih usluga u pojedinim fazama biljne proizvodnje, slabija porodična gazdinstva su u mogućnosti da ostvare znatno veću proizvodnju nego što bi to uradila samo osloncem na svoju skromniju tehniku i uglavnom ograničenu radnu snagu.
Nedostatak potrebnog kapitala, nedovoljno poznavanje tehnologije i nedostatak poslovnog prostora su još jedan razlog za traženje zajedničkog interesa u zadružnoj preradi objedinjenih proizvoda poljoprivrednika. Preradom se uvećava vrednost njihovih proizvoda, čime se preko viših cena preradjevina može u načelu da ostvari veći prihod u odnosu na prodaju sirovih proizvoda.
Zadruga bi mogla da pomogne, organizaciono podrži, dopunsko stručno obrazovanje poljoprivrednika. Jedno je saznanje o mogućim promenama u proizvodnji, a drugo je prihvatanje tih promena. To što zadruga primeni i promeni u svojoj proizvodnji, a pokaže se uspešnim, ima veću mogućnost da bude prihvaćeno i na porodičnim gazdinstvima. Napredna zadružna praksa je očigledan podsticajan primer za promene na porodičnim gazdinstvima.