Cvetanje vinove loze

CVETANJE VINOVE LOZE

Početak cvetanja u vinogradu se registruje kada se otvore cvetni pupoljci tj.opadanjem cvetnih kapica na 3-5% cvetova. Kod nas se ova fenofaza odvija krajem maja i u prvoj polovini juna. Ova faza u razvoju loze može biti otežana i poremećena ne samo klimatskim prilikama, već i agrotehničkim greškama i propustima tako da na nju treba obratiti posebnu pažnju. Obzirom na morfološku građu i fiziološku funkciju, kod vinove loze razlikuju se tri osnovna tipa cveta :
1. Morfološki i funkcionalno dvopolan- hermafroditan-kod njega su normalno razvijeni i tučak i prašnici, to jest ženski i muški polni organi;
2. Morfološki dvopolan, funkcionalno ženski-normalno razvijen i funkcionalan tučak a polen je sterilan. Prašnici postoje, ali su savijeni na dole;( Drenak, Bagrina)
3. Morfološki i funkcionalno muški tip cveta-ima duge prašnike, klijav polen i više ili manje zakržljao, nerazvijen tučak.
Cvetanje se ne odvija kod svih vrsti i sorti istovremeno. Prema vremenu cvetanja sorte su svrstane u tri grupe:
1. Sorte sa ranim početkom cvetanja: Smederevka, Game crni, Burgundac crni, Kraljica vinograda, Čapski biser…
2. Sorte sa srednjim početkom cvetanja: Rizling rajnski, Rizling italijanski, Semijon, Sovinjon, Muskat hamburg…
3. Sorte sa poznim početkom cvetanja: Muskat italija, Kardinal, Afuz-ali, Drenkova, Ružica…
Možemo reći da postoje dva glavna perioda otvaranja cvetova. Prvi je jutarnje otvaranje, koje za vreme sunčanog dana traje između 9 – 11 sati i u kome se otvori oko 80 % cvetića tog dana i poslepodnevno otvaranje, u kom se otvori 20 % cvetića, a nastupa između 16 – 18 sati.Cvetanje ranije počinje u cvastima bliže zemlji. Ne cvetaju istovremeno svi cvetovi u jednoj cvasti, već taj period može potrajati 6-20 dana, a koliko će trajati zavisi pre svega od klimatskih uslova.
Negativan uticaj na cvetanje imaju: niske temperature, padavine, jak vetar ili suvo i jako toplo vreme.Ukoliko nastupi dugotrajni kišni period, pad temperature ili suvi vetrovi, oplodnja i zametanje bobica će biti otežano. Ako je u ovom periodu nastupilo zahlađenje i kiša, temperature za klijanje polena bivaju preniske pa se proces klijanja prekine pre nego što je oplođena bobica. Kao posledica nepovoljnih vremenskih uslova u periodu oprašivanja i oplodnje dolazi do pojave rehuljavosti grozdova.
Što se ishrane tiče u ovoj fenofazi dolazi do izražaja snabdevenost borom. Bor je mikroelement od velike važnosti za vinovu lozu, naročito za transport ugljenih hidrata iz lista u plodove, sintezu ugljenih hidrata i pravilno odvijanje cvetanja i oplodnje, koje se ogleda u većoj i bržoj klijavosti polena. Nedostatak bora u fenofazi cvetanja može usporiti klijanje polena, koji bez dovoljno energije u hladnijim danima ne može da izvrši oplodnju i stvori semenke, a samim tim i bobice loze. Vinogradi previše đubreni azotom su skloni osipanju. Stanje se može donekle ublažiti : folijarnom prihranom pred cvetanje đubrivom sa naglašenim fosforom i borom; ili treba desetak dana pred cvetanje ukloniti deo donjeg lišća i zaperke, kako bi se što više cvetića vinove loze izložilo suncu, toploti i provetrenosti. Istovremeno treba izvršiti lagano pinciranje vrhova (5 – 10 cm) loze, da bi se energija privremeno preusmerila u niže delove gde se nalaze grozdovi.
Za vreme cvetanja loze treba izbegavati obradu zemljišta i navodnjavanje, jer ove agrotehničke mere snižavaju temperaturu vazduha i zemljišta, što nepovoljno utiče na oplodnju.

Sanja Čokojević dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva