Filoksera

Filoksera je vaš iz porodice Phylloxeridae poreklom iz doline reke Misisipi autohtoni američki insekt (Viteus vitifoliae, Phylloxera vastartix). Hrani se na listu i korenu vinove loze i dovodi do brzog propadanja napadnutog čokota. U Evropu je preneta davne 1833.godine, najpre u Englesku, a potom u Francusku 1840. godine gde je napravila pravu pustoš u roku od dve decenije, jer su ogromne površine pod evropskom plemenitom vinovom lozom propale, te je zabeleženo više hiljada samoubistava francuskih vinogradara ili odlazak u prekookeanske zemlje zbog opstanka. Srbija je bila među poslednjim evropskim zemljama, štetočina je zabeležena 1882. godine u smederevskom vinogorju. Uništavanje vinograda smanjilo je ukupnu proizvodnju vina. Prevod sa grčkog samog roda Phylloxera znači suvo lišće, a ime vrste vastartix sa latinskog se prevodi kao pustošenje.
Po izgledu filoksera je slična biljnim vašima, odrasla jedinka je mala vaš dužine 0,7-1,4 mm žuto-smeđe boje, a po morfološkim karakteristikama razlikuje se više sojeva. Vaši listašice koje žive i razvijaju se na listu, imaju kratku rilicu – sisaljku i glatke su. Vaši korenašice žive na korenu, imaju dugu rilicu i na leđima imaju izrasline ili bradavice.
Na evropskoj lozi se celokupan razvoj ove vaši odvija na korenu, to je partenogenetski razvoj, pri čemu vaš prezimljava u obliku larve. Na sitnom korenu vinove loze sisajući sok stvaraju se povrede- izrasline sitne(nodoziteti) ili krupne(tuberoziteti) koje sprečavaju biljne sokove i hranu da cirkulišu kroz koren, zbog čega vinova loza postepeno slabi, a na kraju koren izumire i propada.
Na američkoj vinovoj lozi vaš se razvija na listu koji oštećuje u vidu sitnih uboda na licu lista, a sa naličja se stvaraju guke u kojima vaši žive. Američkim lozama koren je zaštićen jer imaju deblji plutasti sloj na korenu koje ova vaš ne može da probije i ne nanosi značajniju štetu. Tako filoksera na američkoj lozi napada samo lišće. Prezimljava na kori vinove loze u formi jajeta, u proleće početkom otvaranja pupoljaka iz zimskih jaja vaši osnivačice započinju ishranu mladim lišćem i formiraju karakteristične guke na naličju (postoji sličnost sa gukama koje mogu da se pojave na licu listova, ali u tom slučaju je napad grinja). U gukama se položi oko 500 jaja, a jedinke zadnje generacije se spuštaju u zemlju na dubinu do 1m, gde završava razvoj. Na korenu se tokom jeseni formira krilati oblik štetočine, seli se na lišće i tokom 24h razvija dva tipa jaja, veća iz kojih se razvijaju ženke i manja iz kojih nastaju mužjaci. Kopulacijom ove polne generacije odlažu se zimska jaja i zaokružuje godišnji ciklus razvoja.
Upravo otpornost korena američke vinove loze na ubode filoksere je iskorišćena za kalemljenje evropske loze na koren američke i time sačuvana od potpunog propadanja. Po uzoru na druge evropske države i Srbija se opredelila za najefikasniju meru u borbi protiv filoksere, a to je obnova vinograda na bazi američke vinove loze. Mali deo evropske loze je opstao na terenima sa peskovitim zemljištem, na kojima sitne čestice peska ometaju životne procese filoksere. Dešava se i sa vinogradima koji su tokom mirovanja dva ili tri meseca pod vodom da voda jednostvno guši ove štetočine. Međutim, neophodno je da se vinova loza u velikim i ozbiljnijim vinogradima zasniva isključivo kalemljenjem na odgovarajuće podloge vinove loze. Iako je populacija filoksere danas znatno opala, uvek postoji realna mogućnost njenog brzog povratka. Postoje podaci da je i dalje prisutna u našoj klimi i da za vrlo kratko vreme može da povrati svoju prvobitnu razornu moć. Zaraza je pronalažena do skora samo na uvoznom sadnom materijalu iz Italije i Hrvatske, ali se uočavaju zaraženi čokoti i na domaćim sortama vinove loze.
U matičnjacima se suzbijanje filoksere sprovodi fungicidima na bazi bakra i primenom biljnih ulja, tretiranjem u vreme mirovanja vegetacije. U toku vegetacije suzbijanje na listu se sprovodi na samom početku formiranja prvih guka insekticidima aktivnih materija tiametoksam i imidakloprid.