Trešnjina muva je najznačajnija štetočina trešnje koja se redovno javlja u našim uslovima. Umanjuje tržišnu vrednost trešnje zbog crvljivosti plodova.
Imago je dug 4,5-6 mm, sjajno crn, a grudi mu se završavaju trouglastim štitom svetlonarandžaste boje . Krila su prozračna, sa 4 poprečne tamne površine, od kojih je poslednja, na zadnjoj ivici krila, u vidu slova V.
Larve su bele, apodne, sužene prema prednjem delu.
Lutke su svetlosmeđe, buretaste.
Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu lutke plitko u zemljištu. Prva imaga se javljaju polovinom maja. Ona su polno nezrela, pa se dopunski ishranjuju sokom zarudelih plodova trešanja ili drugih hraniteljki, a mogu da koriste i mednu rosu lisnih i štitastih vašiju. Posle 4-5 dana dolazi do kopulacije, a zatim do polaganja jaja na zarudele plodove (od kraja maja do kraja juna). Ženka legalicom raseca epidermis ploda i u otvor u vidu džepa polaže jaja (jedna ženka prosečno 20-40). Na jednom plodu može biti položeno više jaja, ali se u njemu razvije samo jedna, a ređe dve larve. Larve se ubušuju prema unutrašnjosti, do koštice i hraneći se rastu i brzo se razvijaju, prouzrokujući crvljivost plodova. Odrasle larve trećeg uzrasta napuštaju plodove i padaju na zemlju gde će se učauriti.
Suzbijanje treba izvesti u periodu masovnog polaganja jaja, sa 1-2 tretmana, na osnovu praćenja razvoja štetočine i fenofaza biljke domaćina. Za suzbijanje koristiti neki od registrovanih insekticida na bazi sledećih aktivnih materija: deltametrin, cijantraniliprol, lambda-cihalotrin ili acetamiprid. Voditi računa o karenci preparata.
Milena Ćirić, dipl.inž.
Ćirić Milena
Ćirić Milena