Korišćenje stajnjaka

KORIŠĆENJE STAJNJAKA

Stajnjak je mešavina stočnih ekskremenata i prostirke, podvrgnut procesima previranja. To je najstarije đubrivo i njegova upotreba datira dugi niz godina.
U toku previranja stajnjak postaje bogatiji u teže rastvorljivim organskim
materijama, sličnim humusu. Proces razgradnje ovih materija ne treba da bude
potpun, već ga treba zaustaviti u pravo vreme, a to je obično 2 – 3 meseca ležanja u
letnjem periodu, ili 3 – 5 meseci zimi. Pored azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma,
organskih materija stajnjak sadrži i sve mikro i makroelemente.
Da bi se stajnjak što racionalnije iskoristio, treba voditi računa o njegovoj pravilnoj upotrebi. Đubrenje stajnjakom treba obaviti tako da se posle izvoženja i
rasturanja odmah obavi i zaoravanje. U suprotnom nastaju veliki gubici , prvenstveno u azotu, što značajno smanjuje vrednost stajnjaka.
Izvoženje i rasturanje stajnjaka se po mogućstvu obavlja po oblačnom vremenu kad nije jako toplo i kad nema vetra, a najbolje vreme je kraj leta i jesen. Količine
stajnjaka su različite u zavisnosti od vrste i tipa zemljišta i kreću se od 15 – 40 tona po hektaru pa i više.
Dubina zaoravanja stajnjaka zavisi od mehaničkog sastava zemljišta i kreće se
od 15 – 25 cm.
Zemljišta koja su kisela, pre rasturanja stajnjaka treba obaviti kalcifika-
ciju, odnosno prvo treba rasturiti krečni materijal, pa potanjirati parcelu a za-
tim rasturiti stajnjak pa sve to zaorati.
Za stajnjak se slobodno može raći da je najbolje đubrivo. To je kompletno đubrivo koje veoma povoljno utiče na fizičke, hemijske i biološke procese u
zemljištu, a preko njih i na visinu i stabilnost prinosa gajenih biljaka. Stajnjak
poprava strukturu agregata, povećava vodno-vazdušni režim zemljišta, tako da biljke bolje podnose sušu.
Primenom stajnjaka u zemljište se unose i mikroorganizmi .Stajnjak pospe-
šuje aktivnost zemljišne mikroflore usled čega se popravlja struktura zemljišta povećava koncentracija ugljen-dioksida.
Na kraju se može reći da se najviši i najstabilniji prinosi postižu kombi-
novanom upotrebom organskih i mineralnih đubriva. Ova đubriva međusobno se do-
punjuju u održavanju plodnosti zemljišta. Kombinovana upotreba organskih i mi-
neralnih đubriva značajno ublažava nepovoljne vremenske prilike i tako smanjuje
kolebanje prinosa između rodnih i nerodnih godina, jer se na đubrenim površina-
ma i u nepovoljnim godinama postižu relativno visoki prinosi.

PSSS Beograd
Violeta Veličković dipl.ing.