Krediti za poljoprivrednu proizvodnju

Imajući u vidu veliki značaj i potencijal poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, banke u svojoj ponudi imaju kredite namenjene poljoprivrednicima. U pitanju su krediti za obrtna sredstva (stočna hrana, stoka u tovu, finansiranje troškova održavanja…) i za nabavku osnovnih sredstava (kupovina zemljišta, poljoprivrednih objekata, poljoprivredne mehanizacije, sistema za navodnjavanje…).

Postoje i krediti za registrovana poljoprivredna gazdinstva, za koje Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše kamatu, a namenjeni su za nabavku repromaterijala i drugih obrtnih sredstava. Ti krediti su kratkoročni, s rokom dospeća 3 do 12 meseci. Kamatna stopa kod ove vrste kredita je znatno niža od drugih kredita.

Dugoročni subvencionisani krediti, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, namenjeni su za investiranje u osnovna sredstva u poljoprivredi. To može biti nabavka poljoprivredne mehanizacije i opreme, kupovinu matičnog stočnog stada, investicije u objekte u poljoprivredi (hladnjače, plastenike, staklenike, objekte za stočarstvo), sisteme za navodnjavanje i druga osnovna sredstva. Otplata ovakvih kredita je planirana u tromesečnim, šestomesečnim ili godišnjim anuitetima, s periodom počeka od 12 do 36 meseci, u zavisnosti od namene kredita.

Poček (grejs period) karakterističan za kredite namenjene poljoprivrednoj proizvodnji. To znači da u periodu dok traje poček korisnik kredita ne počinje sa vraćanjem glavnice kredita, već samo plaća kamatu. Banka putem počeka omogućava da se vremenski uskladi obaveza otplate kredita sa planiranim prilivima od investicije, odnosno realizacije obrtnih sredstava. Tako npr. kupovina teladi za tov putem kredita s počekom omogućuje da se kredit otplaćuje tek nakon završenog uzgoja i kada se prodajom ostvari određeni prihod.

U zavisnosti od tipa proizvodnje i sezonskog karaktera samog procesa, postoji mogućnost dogovora s bankom o prilagođavanju plana otplate u skladu sa potrebama korisnika i potrebama njegove proizvodne delatnosti.

Period na koji se uzima kredit i početak njegove otplate treba da budu usklađeni s periodom u kome ulaganje počinje da donosi novčani priliv. U suprotnom, korisnik može biti prinuđen da pozajmljuje nova, često skuplja, sredstva kako bi se izmirile dospele obaveze. Kratkoročne kredite treba uzimati samo za finansiranje proizvodnje čiji je ciklus do godinu dana (npr. proizvodnja povrća, žitarica i sl.), dok u slučaju investiranja u npr. višegodišnje zasade ili osnovno stado treba voditi računa i da period počeka odgovara vremenu koje je neophodno za ostvarivanje prvih novčanih priliva od prodaje proizvoda.

Kredit se može delimično ili u celosti otplatiti pre ugovorenog roka dospeća. Prevremena otplata podrazumeva otplatu glavnice kredita uz, u najvećem broju slučajeva, plaćanje naknade za prevremenu otplatu.

Preporuka je da se poslovanje vrši preko tekućeg računa u banci. Na taj način će se evidentirati prihodi koji su zastupljeni na gazdinstvu od poljoprivredne proizvodnje. To omogućava da se podnese zahtev i dobije kredit i na taj način dođe do finansijskih sredstava za unapređenje proizvodnje.

Što se tiče sredstava obezbeđenja kredita, banke najčešće traže menice, hipoteku ili zalogu.

Banka može staviti zalogu i na pokretne, a nekad i na nepokretne stvari. To znači da ukoliko iz određenih razloga korisnik kredita ne bude u mogućnosti da otplati kredit, stavljanjem određenog predmeta u zalogu korisnik je obavezan da će taj predmet čiji je vlasnik predati banci kako bi ona prodajom tog predmeta namirila svoja potraživanja.

Poljoprivredni krediti mogu biti dinarski i krediti indeksirani valutnom klauzulom. Kredit indeksiran valutnom klauzulom je kredit izražen u određenoj stranoj valuti i sadrži klauzulu kojom se otplata kredita vezuje za kretanje kursa te valute. Ova vrsta kredita sa sobom nosi i rizike – rizik promene deviznog kursa, odnosno neizvesnost korisnika kredita u pogledu ukupne obaveze po osnovu uzetog kredita, a time i mogućnosti njegove otplate u ugovorenom roku. Od ove vrste rizika se može zaštititi ukoliko su i prihodi iz kojih se otplaćuje kredit vezani za istu valutu (npr. proizvodnja voća za izvoz ili se otkupna cena proizvoda formira u istoj valuti kao i kredit).

Bojana Nešić, dipl.ing za agoekonomiju