Cikada Scaphoideus titanus i zlatasto žutilo vinove loze

Cikada Scaphoideus titanus je izraziti monofag, jer su njen razvoj i ishrana vezani isključivo za vinovu lozu. Ova štetočina prezimi u stadijumu jaja položenih ispod kore dvogodišnjih lastara. Razvija jednu generaciju godišnje. Tokom maja ili početkom juna, zavisno od vremenskih uslova, počinje piljenje larvi. Larve cikade tokom svog razvoja prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva. Pri presvlačenju larvi i prelasku iz jednog u drugi razvojni stupanj, larve odbacuju košuljicu (egzuviju) koja ostaje priljubljena uz list. Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna ili jula, i ostaju u vinogradu sve do septembra. Svi larveni stupnjevi, kao i odrasle jedinke, hrene se na naličju listova vinove loze. Direktne štete, štete nastale ishranom cikade, a hrani se floemskim sokovima, su zanemarljive. Izuzetno su velike indirektne štete, odnosno činjenica da je cikada Scaphoideus titanus, vektor fitoplazme Flavescence doree (FD), prouzrokovača veoma destruktivnog oboljenja, zlatastog žutila vinove loze. Tokom ishrane na zaraženim čokotima, cikada usvaja fitoplazamu iz floema. Vreme koje je potrebno da prođe od momenta unošenja fitolazme u telo cikade do mogućnosti da cikada prenese fitoplazmu tokom ishrane na drugu, zdravu biljku, predstavlja inkubacioni period. Tako da tek larve trećeg razvojnog stupnja postaju infektivne. Do kraja života cikada zadržava infektivnost, ali se fitoplazma ne prenosi na potomstvo cikade.
Početni simptomi infekcije ovom fitoplazmom ogledaju se tome što u proleće pupoljci uopšte ne kreću ili kreću kasnije. Dolazi do zaostajanja lastara u porastu, internodije su kraće. Takođe, dolazi do nedovoljnog odrvenjavanja lastara, koji su podložni izmrzavanju tokom zime. Karakteristična je i promena boje listova, a javlja se i nekroza između glavnih nerava. Kod obojenih sorti listovi dobijaju crvenu, odnosno tamno ljubičastu boju, dok se svetlo žuta do žuto zlatna boja uočava na inficiranim listovima belih sorti. Zaraženo lišće je čvrsto, krto i savija se po obodu prema naličju. Ukoliko dođe do nekroze cvasti, izostaje formiranje grozdova, a ukoliko se i formiraju, grozdovi su rehuljavi, smežurani, lošeg kvaliteta. Mogu biti zaraženi pojedinačni lastari, ili veći deo čokota, a vrlo često dolazi do potpune zaraženosti čokota. Posle dve do tri godine dolazi do potpunog propadanja zaraženih čokota. Mlade sadnice vinove loze, zaražene fitoplazmom krajem leta i početkom jeseni ostaju zelene, a tokom zime su podložne izmrzavanju. Biljke zaražene tekuće godine simptome će ispoljti sledeće vegetacije. Jednom zaražena vinova loza ostaje zauvek zaražena.
Hemijske mere zaštite vinove loze od ovog oboljenja usmere su na suzbijanje cikade. Određivanje vremena sprovođenja tretmana u cilju suzbijanja cikade vrši se na osnovu monitoringa. Kontinuiranim vizuelnim pregledima naličja listova utvrđuje se prisustvo larvi cikade i njihovog razvojnog stupnja. S obzirom da su tek larve trećeg razvojnog stupnja sposobne da prenesu fitoplazmu, potrebno je kada se uoči njihovo prisutvo, preduzeti mere zaštite kako bi se sprečio dalji razvoji ove štetočine, primenom nekog od registrovanih insekticida. Dakle prvi tretman se sprovodi kada su prisutne larve trećeg razvojnog stupnja, drugi u razmaku od deset dana, dok se treći tretman izvodi u veoma ugroženim područjima i matičnim zasadima. Mogu se primeniti insekticidi su na bazi zeta-cipermetrina, flupiradifurona. Fitoplazma se može preneti i zaraženim sadnim materijalom. Pored suzbijanja cikade kao vektora fitoplazme, mere kontrole zlatastog žutila su i upotrebu zdravog sadnog materijala, sanitarni pregledi zasada, obavezno uklanjanje obolelih čokota, uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada, uništavanje korova, uništavanje i krčenje napuštenih zasada vinove loze.

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.