Žilogriz (Capnodis tenebrionis)

Žilogriz je štetočina koštičavih voćnih vrsta, višnje i trešnje, ali i breskve, šljive i kajsije. Na području Jablaničkog okruga najveće štete registrovane su u zasadima višanja. Ugroženi su i dugogidišnji proizvodni zasadi, kao i mladi zasadi. Ova štetočina prezimi kao imago ili larva, a razvoj jedne generacije traje i do 3 godine, pri čemu prolazi kroz stadijum imaga, jaja, larve i lutke. U proleće po napustanju mesta prezimljavanja, imago žilogriza se nastanjuje na korovskim biljkama. Sa listanjem koštičavog voća prelazi u voćnjake. Odrasla jedinka žilogriza je tvrdokrilac. Njegovo telo je crne boje, bez sjaja, dužine 2-3 cm, sa beličasatom prevlakom na delu iza glave. Žilogriz je loš letač, a prilikom njihovog leta čuje se šum. Tokom toplijeg dela dana imaga se mogu uočiti u krošnji na osunčanim mestima. Takođe i na stablu, kada se ženke spustaju niz stablo kako bi pololožile jaja. Hrane se korom, uglavnom tankih grančica, peteljkama listova, ređe listom. Njihova ishrana nije intezivna, ali traje oko 3 meseca. Kao posledica izgrizanja i presecanja peteljki, na zemlji, ispod krošnje, mogu se uočiti opali listovi. Nakon parenja, ženke polažu jaja. Od početka juna do kraja avgusta traje period polaganja jaja. Jaja su ovalna, mlečno bele boje, položena plitko u zemljište oko stabala pojedinačno ili u grupicama. Mogu biti položena i na koru donjeg dela stabla. Najveći broj položenih jaja može se naći na oko 35 cm udaljenosti od stabla, mada se i na udaljenosti od jednog metra mogu naći položena jaja. Embrionalni razvoj traje 10-20 dana, a potom se ispiljene larve kreću ka korenu u koji će se ubušiti. Larve imaju snažno razvijen usni aparat koji im omogućava da buše hodnike, i prelaze iz tanjih u deblje korenje. Mogu dospeti i u korenov vrat, i prizemni deo stabla. Larva je bez nogu, topuzastog izgleda, najšira u području prvog grudnog segmenta, a sužava se prema kraju tela. Ima 13 članaka i bledo žutu boju. Odrasle larve mogu biti duge oko 7 cm. Razvoj larve traje 1-2 godine, nakon čega prelazi u stadijum lutke. Lutke su u komoricama, u drvenstom delu stabla, u početku svetlije boje, a kasnije potamne.
Simptomi napada uočavaju se tek pošto larve pričine određenu štetu. Prilikom ishrane larve presecaju sprovodne sudove, čime se remeti protok vode i hranljivih materija, dolazi do poremećaja u snabdevanju stabala mineralnim hranivima. U početku na napadnutim stablima listovi su sitniji, kao i formirani plodovi. Stabla se postepeno suše i na kraju propadaju. Mlađa stabla brže propadaju. Osušena stabla se lako vade iz zemlje. U prizemnom delu takvih stabala, ispod kore, može se uočiti prisustvo jedne ili većeg broja larvi ove štetočine, koje mogu biti u različitih stupnjevima razvoja. Veća brojnost imaga uočava se u napuštenim zasadima, koji postaju žarišta za dalje širenje.
U cilju zaštite zasada moraju se primeniti sve raspoložive mere, mehaničke, agrotehničke i hemijske:
– postavljanje lovnih klopki, posuda svetlijih boja u koje se sipa voćni sok, kao i otresanje stabala i skupljanje odraslih jedinki, u cilju smanjenja populacije odraslih jedinki,
– upotreba insekticida u cilju suzbijanja imaga,
– zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom, u cilju sprečavanja polaganja jaja,
– navodnjavanje i obrada zemljišta u cilju smanjenja brojnosti ispiljenih larvi,
– uklanjanje zaraženih i osušenih stabala sa korenom i njihovo spaljivanje, kao i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidom,
– odmaranje zemljišta (na iskrčenim parcelama 3-5 godina ne podizati voćnjak),
– prilikom podizanja novih zasada koristiti zdrav sadni materijal, kao i zemljišne insekticide u otvorene jamiće za sadnju.
Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.