U ovčarskoj proizvodnji vuna pored mleka i mesa predstavlja izuzetno bitan proizvod. Posebnih je osobina i bez obzira na napredak nauke i tehnologije ne može se potpuno zameniti tekstilnim i sintetičkim sirovinama. Strižom ovaca olakšava se čišćenje kože i smanjuje mogućnost zadržavanja kožnih parazita.
Uobičajeno je da se šišanje u našem okruženju u normalnim godinama vrši obično u maju mesecu kada je vreme dovoljno otoplilo. U slučaju naglih zahlađenja ošišane životinje držati u ovčarniku.Za strižu ovce treba pripremiti. Dobro je da se ovce pre striže podšišaju, da se ošišaju oni delovi koji su najprljaviji (rep, trbuh). Poželjno je da se 10 do 12 h pre striže ovce ne hrane. Plan striže napraviti tako da se striža obavi za što kraće vreme, na odgovarajućem mestu. U nedostatku odgovarajućeg stola visine 40 do 50 cm, striža se može obaviti i na podu ili zemlji pokrivenoj nekom ciradom – platnom.
Najprimitivniji način striže je ručna striža. Danas se sve više koriste makaze za strižu ovaca na električni pogon. Vešti i dobro obučeni radnici makazama za strižu mogu da ošišaju 50 do 60 ovaca dnevno. Runo treba seći pažljivo da se koža ne ošteti ili poseče. Svaka ozleda može postati pogodno mesto za ulazak u kožu raznih mikroorganizama, a time i infekcija. Mašinska striža je mogo bolja i brža, omogućuje jednolično, ravnomerno šišanje, runo se ne raspada i lakše se sortira. Onemogućuje se oštećenje kože i stvaranje rana. Bez obzira na tehniku šišanje počinje od glave ka repu. Ošišano runo se prostre tako da ispadnu sve nečistoće i druge primese. Ostavlja se na promajnom mestu neko vreme da se prosuši.Ovce posle šišanja zahtevaju topao smeštaj i zaštitu od kiše, vetra i drugih nepogoda, sve dok koža ne promeni svoje reaktivne i odbrambene sposobnosti protiv štetnog uticaja spoljašnjih faktora. Ošišane ovce povećavaju metabolizam, pa je zato potrebno da se u tom periodu bolje hrane, a naročito da im se daju koncentrati.
dipl.ing.stočarstva Safet Vesnić
Vesnić Safet
Vesnić Safet