Plodored i plodosmena veoma znacajni cinioci proizvodnje svih ratarskih useva, ipak su za suncokret od presudnog znacaja. Iskustvo poslednjih godina pokazuje da se suncokret mora gajiti u plodoredu, jer tada bolesti, stetocine i paraziti uzimaju takvog maha, da mogu potpuno unistiti biljke. Zato se preporucuje visepoljni plodored, u kojem bi suncokret na istu njivu dosao tek posle pet godina, a jos bolje posle sest ili sedam godina.
Podaci iz mnogobrojnih ogleda, a isto tako rezultati u sirokoj proizvodnji, su pokazali da svakim povecanjem razmaka izmedju setve na istoj parceli prinos suncokreta raste. Razlike u prinosima rezultat su, pre svega, smanjenog broja bolesti ciji uzrocnici uglavnom prezimljavaju u zaostalim zetvenim ostacima, bilo da se oni zaoru ili ostanu na povrsini.
Suncokret dobro koristi vlagu iz zemljista, cak i sa vece dubine. Po toj osobini slican je secernoj repi i lucerki, pa ga zbog toga ne treba sejati neposredno posle ovih useva, narocito na zemljistu sa dubokim nivoom podzemne vode i na kojem godisnje padne manje od 600 mm kise..
Dobri predusevi za suncokret su psenica, ostala strna zita i kukuruz, ali pod uslovom da su za kukuruz upotrebljeni herbicidi koji ne ostecuju suncokret. Suncokret je dobar predusev za ozima zita. Skida se krajem leta i pocetkom jeseni, tako da ima dosta vremena za osnovnu i predsetvenu pripremu zemljista. Suncokret je dobar predusev i zbog toga sto rano sklapa redove, liscem zaseni zemljiste i na taj nacin sprecava rast korova i smanjuje zatravljenost sledeceg useva.
Nedostatak suncokreta kao preduseva je u tome sto se prilikom setve prosipa mnogo semena, koji vec naredne godine nice i stvara posebne probleme u sledecem usevu. Ova pojava je narocito izrazena na parcelama gde je posle suncokreta posejana secerna repa.
Dipl.ing Darko Simić
Simić Darko
Simić Darko